Бранич

Страна 366

„Б РАНИЧ"

Број 7

правилнику за убаштењење у Јужној Србији од 1925 год. а? и по Закону о ликвидацији правних односа, створених ратом. „Поред тога, Апелациони суд налази да је имало места: испиту сведока за утврђквање уговора куповине и продаје, без обзира на вредност а у смислу § 37. Закона о издавању тапија, још и због тога, што ови сведоци утврђују купсвину и продају спорних имања од 1. јуна 1918 год. и непрекидну државину од овога датума. „Најзад, Апелациони суд, проучивши ове примедбе, налази, да би сваки сопсгвеник, који је дошао до државине пре 1. јануара 1919 год. законским путем на извесно непокретно добро.. па се, из буди којих разлога не би убаштинио, при појави спорног сопственика са тапијом, у ком би га случају полициска извршна власт огласила као јачег у праву и држаоца из истог истисла, — не би имао право бенефиције из § 37. Закона о издавању тапија а такав исход би довео до врло великих злоупотреба и нежељених последица. Сем тога, само са тога разлога, што се тапија налази V рукама тужених, не може се узети, да тужени нису продали имање тужиоцу, кад се зна да ово није усамљен случај, већ да се у овнм крајевима често дешава, као у овоме случају, да поодавци предаду у државину продато имање а тапије задржавају код себе. Испитани сведоци, чијем је испиту имало места са наведених разлога, доказали су, да је тужилац купио и платио спорно имање и да су му тужени имање предали у државину а гапију у 1917 год., када је продаја и била, нису му могли ни пренети због ратног стања, те је на тај начин и тапија остала код тужених." Касациони суд у својој Општо.ј седници од 2. јуна 1932 г. Бр. 4019 усвојио је ове противразлоге Апелационог суда и поменуту пресуду његову оснажио. Т. Ивановић. Према § 950. грађ. зак. не може се уговорити ни краћа застарелост од оне, која је законом предвиђена. Пуномоћник тужилачке стране представио је суду, да је пок. Иван био осигуран код туженог осигуравајућег друштва на случај смрти на суму од 50.000 динара а да је осигураник умро 8. маја 1929 г. Како тужено осигуравајуће друштво одбија да плати осигурану суму, то га тужи суду и моли за пресуду, да друштво плати осигурану суму. Тужена страна, поред осталог, навела је, да је тужбено тражење застарело, јер је од дана смрти пок. Ивана, па до дана тужбе, протекло више од године дана а према члану 17. услова полисе осигурања, право тужиочево да тражи наплату осигуране суме застарева за годину дана. Бесградски првостепени трговачки суд нашао је, да је позивање тужене стргне на застарелост потраживања нео-