Бранич

Број 7

.БРАНИЧ'

Страна 365

Са ових разлога Апелациони суд је иреиначио пресуду пећског првсстепеног суда и пресудом од 22 - 11-1932 год. Бр. 997 тужиоцу Муртези признао право својине на спсрном имању. Касациони суд примедбама свога I оделења од 25 априла 1932 год. Бр. 2989 поништио је речену пресуду Апелационог суда са следећих разлога : „Погрешио је Апелациони суд, кад је нашао, да у овоме спору по § 37. Закона о издавању тапија има места испиту сведока тужилачке стране, ради доказивања основа за стицање својине, јер § 37. поменутог Закона прописује да се сснов за стицање својине може доказивати сведоцима само у случају, ако молилац држи земљу неузнемиравано од 1 јануара 1919 год. до дана убаштињења, односно бар до слупања у живот истог Закона т. ј. да 18 јула 1931 год., када је исти ступио у живот, док се, како из пресуде начелника среза ђаковичког од 5 - XI - 1929 год. Бр. 17159 тако и из признања тужиоца види, да је тужилац у 1929 год. узнемирен у својој државини и да се спорно имање од тада налази V државини тужених. Према овоме, кад се је тужилац ради доказивања основа за стицање својине позвао на сведоке, морао је се применити 242 грађ. суд. пост.'' Апелациони суд у Скопљу није усвојио ове примедбе, већ је у своме писму од 13 маја 1932 г. Бр. 2753 дао следеће противразлоге: „Кад је тужилац спорно имање држао од пре 1 јануара 1919 год., па све до 1929 године када му је полициска власт исту одузела, односно из ове државине истиснула само зато, што је тужена страна поднела тапију спорног имања а ово је избацивање из државине привременог карактера, док се не буде расправило питање својине, које је дошло као последица оцене јачег права у погледу изнетих доказа о својини, — онда Апелациони суд, с обзиром на дате исказе сведока, на које се је тужилачка страна позвала, да би јој утврдили основ стицања својине на спорном имању, налази, да има места испиту истих и примени прописа § 37. Закона о издавању тапија, јер се не може узеги, да је тужилац изгубио правну државину услед несавесног стицања исте, ио, напротив, он је, као слабији у праву према поднетој тапији, упућен на спор а држање ове стзари дато туженима, који је не држе у своје име, већ у име онога, ко буде своје право својине доказао а ово V толико пре, што тужилац ни.је узнемирен у државини ствари од трећих лица, већ од продаваца, који су имање продали и предали у државину, те су у обавези, да изврше и пренос тапије на тужиоца, као купца. „Овој примени § 37. Закона о издавању тапија има места у толико пре, што се тужилачка страна, и без ове законске бенефиције, на спорном имању могла убаштинити — сходно