Бранич

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Магсе1 Р1ашо1 е* ОеогКе ВЈрег!: ТгаИе ргаИдие (1е с(гоИ сшИ јгап$а18 — Готе 1-Х1У-1927\932. РагГз, Познате цивилисте Марсел Планиол и Жорж Рипер—лрофесори Правног факултета у Паризу, поред свога добро познатог уџбеника: »Тгаке е1етеп(:ајге с!е сЈгоИ ст1« — недавно су издали монументално дело, које, може се рећи, чини синтезу грађанског права у Француској за читавих сто година његовог развоја. Ово доле, не само да је у себи обухвтило комплетно излагање теорије и праксе које су резултат рада читавог столећа француске грађанско правне књижевности, већ оно сачињава изванредну појаву у светској књижевности. На овом делу сарађивали су готово сви професори грађанског права са разних правних факултета Француске тако да је сваки од ових обрадио у потпуности поједине партије грађанског права било из општег било из посебног дела. Писци су обухватили у овом делу не само материју која је кодификована у Наполеоновом кодексу — Сос1е сју П —, већ и материју која је ван домена ове кодификације. Тако примера ради наводимо тако зване колективне уговоре или уговоре у споредном законодавству а не у грађанском закону. Дело има 14 томова и обухвата грађу више пракгичног карактера. а главни редактори дела и сами наглашавају у уводу 1 тома да дело чини продужење њиховог основног рада — т. ј. »ТгаИе е1етеп(ајге« које сачињава теоријско излагање грађанског права следствено ова два сачињавају комплетан систем фрнцуског грађанског права. Значај овог дела је огроман, јер оно у себи садржи синтезу практичног и теоријског знања француске грађанско правне књижевности као и јуриспруденције. Оно има великог значаја и за југословенско право, ма да не баш директног, пошто се наше грађанско право ослања више на аустријско него на француско, али ипак ово дело има индиректног значаја и за наше право у колико се наравно тиче оних института за које не зна аустријски грађански законик, што је случај са т. зв. колективним уговорима или уговорима о раду, или најзад за начело нормирано у чл. 2279»Еп ГаИ с1и тећ1е 1а роззевзшп уаи! Шге« итд . Нарочито је од важности партија која говори о стицању својине путем уговора — односно формирања стварног права где се у основи диференцира наш систем од француског. Тако у I тому говори се о формирању личности као титулара пра ва — 1ез регзопз, еШ е1 сарасИе — где се детаљно излаже стицање промена и губитак т. зв. цивилног статуса. Ова партија се у основи диференцира у односу на наше право. Нарочито је од значаја овде споменути гледиште писаца с обзиром на моменат формирања личности, одн. лица као носиоца права. Према гледишту француских писаца од значаја је и то, поред момента рађања и телесна конструкција дотичне личности т. ј, према овима потребно је поред осталог да је лице сиособно за живот, што се не тражи према систему грађанског права нашег и аустријског. Том II садржи излагање о кривичном праву — 1^а 1'атШе — тапа^е, сћуогсе, ППаИоп —, где се детаљно излаже о начинима склапања брака, као и о условима погребним за формацију овога. Нарочито је од интереса споменути установу т. зв. фактичног живљења, где нема формалног склапања брака, већ сам факат живљења сачињава право за жену да може тражити издржавање и да може рефлектирати на наслеђе свога саживљеника. Ову установу не познаје аустријско, па следствено ни наше право. Том Ш. излаже нарочиту интеоесантну партију стварнога права 1ез Мепез — која партија чини нарочити систем код стицања својине у француском праву, према коме се стварно право може стећи, наравно