Бранич

Страна 374

,Б Р А Н И Ч"

Број 8

повлашћених јункера и крупне буржоазије. Зато је Пруска за поједине државе претпостављања ограничено право, општем праву гласања. До 1891 год. ко у Пруској •није плаћао порез, тај није уопште уживао гласачко право, а трокласни изборни систем остао је на снази све до револуције. Право гласа било је пропорционално висини порезе. Од гласача припадало је првој најбогатијој класи 4%, другој средњој класи 14%, а трећој најсиромашнијој класи 82%. Али прве две класе, које претстављају 18% гласача, биле су увек моћније од треће најмногобројније класе, која претставља 82%. Под оваквим изборним режимом нису само најшире масе остале без изражаја, већ и читав средњи сгалеж. Под утицајем овсг сталежа покушана је изборна реформа у Пруској већ у 1910 год. Критеријум порезе требало је допунити с кригеријумом образовања, те да „носиоци културе" уђу у вишу класу, од оне у коју их је пореска граница посгавила. Пруском изборном праву слично је било изборно право четири мање немачке државе. Поред класног изборког система, који је посто.јао у Пруској, пеке немачке државе задржале су све до 1918 године своје плуралне системе. Тако у Олденбургу сваки грађанин испод 40 година имао је један, а сваки изнад 40 година: — два гласа. У Саксонској су се класни и плурални системи допуњавали. Тамо од 1909 до 1918 год. сваки грађанин изнад 25 година, ако плаћа порезу, имао је један глас, а ако има прихода преко 1600 марака годишње, имао је два, преко 2200 три, а преко 2800 четири гласа. Сви грађани, преко 50 година добивали су по један глас више, него што би иначе имали. У Пруској од почетка прошлог, а у Саксонској од почетка новог века, циљ изборних ограничења био је уперен противу социјалне демократије, која је особито у тим земљама била у развоју. Неке државе имале су још назадније изборне системе. Саксонска - Вајмар имала је 10 посланика из редова крупних поседника и богаташач 5 претседника занатских комора и универзитета, а 23 које је бирао народ. У Брауншвајгу сви су посланици бирани од стране општина, цркве, великих поседника и осталих класних корпорација. Само Кобург, Елзас - Лотрингија од 1911 год., Баден и Баварска од 1806, имали су изборни систем као и Рајх. Вајмарски устав требало је пре свега да уклони све ово изборно шаренило, а то је посао, који решавају само револуционарне епохе. Поред овог, требало је да он уклони све феудалне елементе из устава појединих земаља, а феудалност је на пр. у Мекленбургу постојала као систем све до 1918 године. Тако је као гаранција демократског система у Вајмарски Устав унет члан 17, који опште, једнако, непосредно и тајно гласање прописује не само за изборе Рајхстага, већ и свих