Бранич

Странч 404

„Б Р А Н И Ч"

Број 8

се спроводи аграрна реформа постајало највише жалби против рада аграрних власти, да те власти нису хтеле да издају уверења о томе, да ли је земљиште под аграрном реформом или није, тес у на тај начин потпуно онемогућили појединце да дођу до тапија. Према овоме, ову празнину у § 36 или би требало допунити једном зак. допуном или да се од Кас. суда изиште једна начелна одлука о томе: да ли судови одговоре агр. власти, датих у законом року, а који не садрже прецизан одговср: да или не, сматра као и да нису дати, те према томе да тврде тапије. Додуше, можда би се овакав рад судова косио са циљем агр. реформе; али без неке прецизне одредбе, и агр. власти у могућности су да са таквим или сличним одговорима избегну позитивне или негативне одговоре. У том случају § 36 није ништа постигао од онога што се с његовим доношењем хтело. Надати се, да ће се о овом питању надлежни позабавити. Јов. Б. Мијушковић, судија, Пећ. У спору око својине сабраних плодова са закупљеног добра има се, као претходно, решиги и питање о раскидању уговора о закупу, кад од тога зависи питање својине плсдова. Заступник манастира Р. представио је: да је, као старешина манастира, закључио са туженом Мирославом уговор о закупу манастирског имања, који је уговор потврђен код полициске власти. Како закупац није испунио услове, предвиђене поменутим уговором, то му је отказао даљи закуп имања. Међутим, тужени — закупац Мирослав — и даље је остао да ужива закупно добро. Сматрајући да уговор после отказа нема више важности и да је закупац после овога постао несавестан и незаконит држалац манастирског имања, тужио га је суду и молио за пресуду: да су 60.000 кгр. сена, покошеног у 1929 год. на манастирском имању, својина манастирска, као господара закупног добра а не закупца Мирослава. Тужени је одговорио да је закључени уговор о закупу још у снази и да исти није могао бити раскинут једностраним отказом, пошто тужилачка страна није подносила тужбу за раскид уговора. Окружни суд у Ужицу нашао је, да је отказ закупа, који је туженоме учинио старешина манастира преко среског поглавара пуноважан, јер је учињен у смислу одредаба уговора, који је закон за странке а у уговору је предвиђено, да закуподавац може отказати закуп на случај неиспуњавања уговорних обвеза од стране закупца. Зато је донео пресуду, да је спорно сено, које је покошено, после учињеног и саоп-