Бранич

Страна 408

.БРАНИЧ 1

Врој 8

вреди правило: 1осиз ге§Н ас1иш т. ј. закон државе у којој јебрак закључен. Дакле ствар овде не решава само национални закон те би се само с погледом на њега имало да расправи пигање о важности грађанског брака, као што Апелациони суд на против ствар схвата § 5 Грађ. зак. на који се суд позива истина предвиђа да се сваки грађанин српски како у Србији тако и ван ње, има држати свога националног закона, али ово је само једно начело, од кога се често, па и у конкретном случају чине отступања и признаје страно право према усвојеиим начелима Међународног приватног права. Правило 1осиз ге^Н ас1ит предвиђа и § 46 Грађ. зак. Не мења ствар ни навод суда да су одредбе грађанског закона о форми код закљученог брака јавно правног карактера, и да се тичу јавног поретка и морала, те да се оне према §§ 13 и 638 Грађ. зак. не могу мењати вољом лица, јер с погледом на горе наведено да ли се једним правним актом вређа правни поредак и морал може се односити на унутрашњу страну тога акта, а не и на спољашњу форму, овде спољне формалности закључења брака. Овако се ствар има узети у толико више да је право на ступање у брак (јцб стНб) једно од основних права човекових и да би неочекивано и не савремено било лицу, које живи у страној држави, често далеко од своје земље, па и у ванредним приликама као што је овде случај, негирати право на закључење брака у форми која по закону вреди у страној држави. Тиме би се такво лице много ограничавало у уређењу својих приватних односа и отежавао би му се његов приватно правни положај у иностранству и наносила материјална штета, а евентуално ишло на руку конкубинату и ванбрачном рађању деце. Од нашег грађанина није се у овом случју могло захтевати да он по повратку V своју државу закључењем и црквеног брака поправи форму брака закљученог у страној држави јер је то против прописа веза — и стварала би се несигурност у закључењу брака и поремећај и независност у правним односима између супружника и између ових и деце, и у опште трећих лица. Осим тога ни наш грађански законик регулишући брак као црквени ни у § 60 ни у којој другој одредби својој не предвића да брак може вредети само ако је у тој форми закључен, па макар да је закључен и у иностранству и према томе у овом конкретном случају, имају се као што је речено применити основна правна начела која је и Међународно приватно право усвојило. Напослетку примећује се да грађански брак постоји и у извесном делу наше државе и да се у погледу тих бракова уредно по закону закључених такође има начелно признати правило: 1осиз ге§И ас1иш. Пресуду ову по овом спору Апелациони суд треба да до-