Бранич

Број 8

.БРАНИЧ"

Страна 411

Горњу пресуду Окружног суда за град Београд одобрио је Београдски Апелациони суд пресудом својом бр. 7400/31 г. коју је пресуду оснажио Касациони суд оешењем својим Бр. 120/32 г. VII.) Као што се види питање да ли дете из грађанског брака има права на наслеђе свога оца — расправљено је начин који одговара праву, дакле гледиште Касационог суда одговара ономе принципу — ћош е1 ае§ш, али де леге лата правилније је гледиште Окружног суда за град Београд и прве пресуде Апелационог суда. Супротно гледиште по овом питању заузима г. Живојин Перић, професор Грађанског права на Београдском универзитету, у своме мишљењу датом по овом питању. Дакле он стоји на гледишту Касационога суда — (в. Ж. Перић, Босиз ге&ћ ас!ит у брачном праву „Архив" Бр. 1 и 2 за 1930 год. стр. 138—139.). Наше је гледиште као што смо напред напоменули да је становиште Окружног и Апелационог суда са гледишта де леге лата правилније док је са гледишта де леге ференда гледиште Касационог суда правлиније и одговара данашњем схватању брака и породице, у толико пре што и у нашој држави важи на извесним територијама, према Аустријском грађ. законику — на које се овај простире — грађански брак. Боривојс Д. Петровић пристав окр. суда за град Београд И ако се жена није хтела вратити у мужевљеву кућу на продужење брачног живота у смислу пресуде духовног суда, ипак тиме није изгубила право удовичког уживања на имању мужевљевом пссле његове смрти. Тужилачка страна тражила је пресуду: да тужена Радојка нема право удовичког уживања на имању свога мужа поч. Петра са разлога, што је тужена Радојка свога мужа пок. Петра вероломно оставила, јер јој је пресудом Великог Духовног суда био наложен повратак кући њеног мужа, што она пак није учинила. Тужена Радојка признала је, да се после пресуде Духовног суда није враћала мужу, јер је он није ни звао. Окружни суд у Ваљеву донео је пресуду, по којо.ј тужена Радојка нема права удовичког уживања на имању свога умрлог мужа са разлога, што је испитаним сведоцима утврђено, да је тужена Радојка за живота свога мужа овога напустила и отишла другом човеку у кућу, не хтевши се на позив мужевљев вратити у његову кућу на продужење брачног живота, како је и пресудом Духовног суда било наложено, те у таквом њеном поступку стоји вероломство из § 417 грађ. зак.