Бранич

Страна 376

„Б Р А Н И Ч-

Број 8

тине посланика. Ови, већином анкетни комитети, дају извештаје Рајхстагу. На тај иачин једна петина посланика у стању је, да извесно питање изнесе на површину и већину убеди у нужност своје солуције, те је овим мањини дата сигурна могућност апела на већину. Међу сталним комитетима постоји комитет за иностране послове, који свој континуитет мора увек да очува. Не само кад је Рајхстаг на одмору, већ и кад је распуштен, овај комитет осгаје у функцији, све док нови ко-митет новог парламента не буде у дужност уведен. Пошто овај комитет стално бди над спољашњом политиком владе, то с њим и почињу прерогативе Рајхстага над управном влашћу. Оне се наетављају у сарадњи при доношењу међународних уговора и закључењу савеза!, што спада у задатак претседника Републике, али ради којих је увек нужан пристанак Рајхстага. Путем специјалних комитета, Рајхстаг је у праву да иод своју контролу држи читав административни апарат. Буџетирање је његова искључива надлежност, те право стоје контроле над владом " читавом упра.вом преко буџета може Рајхстаг најбоље да примени. Али као и у другим парламентарним државама законодавне функције Рајхстага су најважније. Законску иницијативу поред владе, која за доношење пројекта пред Рајхстаг потребује пристанак Рајхсрата, поред Рајхсрата Економског Савета и Народа, има Рајхстаг, или најмање 15 његових чланова. Текст сваког законског пројекта раздели се прво посланицима. а обично три дана после тога почиње начелна дебата о пројекту. Буде ли пројекат у начелу примљен шаље се комитету - одбору, ко ји пројекат детаљно проучава. Надлежни одбор даје Скупштини извештај о пројекту, а два дана после тога извештаја почиње друго читање и дебата, којом се приликом залази у детаље. Рајхстаг може код овог гласања да својим амандманима допуњава пројекат, и у овом случају треће читање и гласање следује два дана после другог, или истог дана, ако на другом гласању нису донети никакви амандмани. Примање једнсг пројекта у Рајхстагу још не значи крај законске процедуре. Видели смо да претседник републике има право у року од месец дана по доношењу закона тражити да о важности тога закона одлучи народни референдум. А поред претседника и Рајхсрат има своје право вета., о чему ће доцније бити речи. Оригинално је у немачком уставу, да поред других тела, и сам Рајхстаг има извесна права приговора противу својнх властитих закона. Тако једна трећина посланика у праву је да захтева, да се промулгација изгласаног закона одложи за два месеца, у којем времену ће о закону одлучити референдум. Али ово право трећина посланика може употребити само онда, кад то истодобно захтева