Бранич
Број 8
„С Р А Н И Ч,
Страна 413
низ година и све до смрти Петрове живела ван његове куће. Из пресуде Великог Духовног суда а и самим признањем тужене Радојке види се, да се она није хтела вратити мужу на продужење брачног живота. Апелациони суд налази, да је овде случај из § 417 грађ. зак., којим је предвиђено, да жена губи право уживања из имања свога мужа, ако га вероломно остави. Питање, шта треба разумети под вероломством, какво је то схватање тога појма — Апелациони суд налази, да вероломство не треба разумети само као прекршај брачне верности — одавањем једног од супружника блудном животу, већ под вероломством треба разумети и прекршај законске дужности из §§ 108 и 109 грађ. зак. а то су заједница живота и сношење свих тешкоћа у браку. То је не само законско, већ и заветно да супружници живе у брачној заједници и прекршај тих брачних дужности је вероломство, које повлачи губл>ење удовичког уживања из имовине мужа. * „Према свему овоме, Апелациони суд налази, да тужена Радојка нема право удовичког уживања из њмовине пок. Петра". Касациони суд у својој општој седници усвојио је поменуте примедбе свога III оделења а ове противразлоге Апелационог суда одбацио. Одлука Опште седнице Касационог суда од 21 јуна 1932 г. Бр, 4638. Т. Ивановић Не вреди пренос оног имања, које земљоделцу штити § 471. грађ. суд. пост., и ако је продавац на истом имању задржао за себе право уживања до своје смрти. Тужилац Милан навео је, да је туженом продао све своје непокретно имање у атару села Врбице по поравнању закљученом код аранђеловачког првостепеног суда, задржавајући за себе право доживотног уживања на продатом имању а тужени са тим имањем, од кога постаје сопственик одмах, може располагати тек после смрти тужиочеве. Како је он тужилац — по занимању земљоделац, те према § 471 грађ. суд. пост. ни којим начином није могао отуђити толико земље, то је молио суд да поменуто поравнање пресудом поништи. Тужени је тражио да се тужилац Милан одбије од тражења, јер пропис § 471 грађ. суд. пост. не ограничава земљоделца у погледу располагања имовином после смрти, већ само за живота. Окружни суд у Крагујевцу нашао је, да овде не постоји ни превара ни обмана, коју предвиђа § 146 грађ. суд. пост., да би се због тога могло тражити уништај поравнања а оту-