Бранич

Страна 448

,Б Р А Н И Ч"

Број 9

б) Решењем својим Бр. 63024/31 првостепени суд одбацио је захтев тужене стране, о одбачају тужбе због неуредности, са разлога изнетих у решењу. На ово решење тужена страна изјавила је жалбу Бр. 2694, коју је жалбу првостепени суд решењем својим Бр. 2694/32 одбацио са разлога : што по § 108 г. с. п. ст. II. нема места жалби на решење којим се одбацује захтев о сдбачају тужбе, — парнице — као неуредне већ се приговор о овоме може изјавити само> у незадовољству. в) На ово решење тужена страна је изјавила жалбу Бр. 7157/32 и Касациони Суд примедбама својим бр. 1873/32 поништио је горње решење са разлога : „Кад тужени у своме одговору на тужбу као и на рочиштима није тражио одбачај парнице, већ је истакао да је тужба неуредна и на основу тога захтевала да се тужба као таква одбаци, онда се према Начелној одлуци Касационог суда бр. 8638/26, питање има расправити особеним решењем противу кога заинтересована странка има права одвојеног правнст средства — жалбе — § 322. г. с. п." г) Према овим примедбама Касационог суда, првостепени суд је упутио своје решење бр. 63024/31, којим је одбачен захтев о одбачају тужбе, са жалбом Касационом суду на расмотрење и одлуку. Касациоии суд решењем својим бр. 5155 1932 г. оснажио је решење Првостепеног Суда бр. 63024/31 и жалбу на ово одбацио. д) Према томе горња одлука Касационог суда јасно је нагласила да захтев о одбачају тужбе у смислу § 96 г. с. п., услед неуредности, није исто што и захтев о одбачају парнице у см. § 108 г. с. п., и да на решење донето по тражењу у см. § 96 г. с. п. неможе се применити § 108 ал. II г. с. п., према којој нема места одвојеном правном средству на одлуку донету у смислу ал. I § 108, већ се на тражење из § 96 г. с. п. т. ј. на решење којим се расравља питање уредности тужбе, има применити § 322 г. с. п. у погледу изјаве правног средства т. ј. на ово решење има се право на одвојено правно средство. Дакле овим је ликвидирано питање одбачаја тужбе и одбачаја парнице, питање које и поред дугогодишње примене грађанског судског поступка од стране наших судова, овима није било јасно, што је гребало бити. Тако се долази до> закључка да је нетачна она римска изрека, разуме се у појединим случајевима: Јига по^-к сигЈа, већ да би се правилно решило извесно правно питање треба се држати оне римске изреке: »Зте 1е^ез поп еа(: уегђа 1агипл 1:епеге зес! \чт ас ро1:еб1;а1ет«. Бор. Д. Петровић, адв. приправник