Бранич

Страна 450

„Б Р А Н И Ч"

Број 9

гужиоцу А. (§§ 21., 707. и 719. грађ. зак.) пошто у писму од 29-VIII- 1927 год. није ништа предвиђено, колико коме од уговореног хонорара припада, те се онда има узети да он припада по пола и А-у и М-у." Београдски Апелациони суд није усвојио ове примедбе већ је у пис.му своме од 3 - XII - 1931 г. Бр. 10251 дао следеће прогивразлоге : „Из писмена од 29. августа 1927 г., поднетог уз тужбу, које су писмено обе парничне стране признале, вали се, да је тужени вођење спора између њега и С. и К. поверио двема личноетима А. и М., што значи да су они били дужни по истом, било заједно, било један од њих да сврше заступничке послове по спору туженог, пошто они према њему представљају једну целину и по самој природи те њихове обвезе солидарно је право наплате хонорара за рад, те је и обвеза туженог на плаћање хонорара таква, да ако тужени исплати једном од заступника хонорар, да се ослобађа од обвезе плаћања хонорара и према другом заступнику — §§ 712. и 719. грађ. зак. Како ће они — заступници тај посао свршити, да ли ће га један или обојица обавити, као и какав је њихов међусобан однос у погледу делења награде — хонорара, ствар је њихова интерна а не туженог. Тужени, узимајући два заступника за вођење свога спора, хтео је само да повољније осигура исход овога спора за себе тако, да ако један од њих буде спречен да посао обави, да то учини други а не да посао дели на два заступника, која подела и по самој природи посла није подесна а ни могућа, ако то није у напред дословце одређено а то овде није случај, јер тужени није уговорио са А. и М. колико ко има да сврши, односно да сваки има један одређени посао да обави, пошто се то из акта спора не види, па да би се могло тачно одредити и колико коме припада хонорара за урађени део посла. А ни из прирсде њихове обвезе не можа се извести, да је овде проста — заједничка обвеза и да би према то.ме сваки од заступника имао права на једну половину хонорара, пошто ничим није утврђено, да је спор окончан половином рада А. а половином рада М, И таквој природи њихове обвезе за свршавање посла одговара исто тако право на награду од властодавца. У погледу расподеле тог хонорара несумњиво између А. и М. постоји од ракије међусобни споразум, за који тужени не мора да зна. Заступници ће таЈ хонорар поделити онако, како су се они споразумели и како су уговорили још пре вођења овога спора, јер је 1 о главно питање, које су они морали узети у обзир још при пријему заступства, па су се свакако међусобно споразумели како ће и поверено им заступство да обаве. Пропис § 545. грађ. зак. који се помиње у примедбама II оделења Касациоиог суда, говори о солидарној обвези анеио праву и овде није у питању обвеза, гтошто је она на страни туженог,