Бранич

Страна 528

„Б Р А Н И Ч"

Број 11

држава са својим концепцијама слоге и индивидуализма т. ј. са својим буржоаским погледима на социално уређење у државама и Човечанству нису с једне стране, вољни да напусте начело међународне независности и суверености држава а, с друге стране, не могу да пређу преко тежње народа за миром који се не да остварити са мало час реченим концепцијама државних вођа. Отуда колебање и дезориентација ових у раду на осигурању мира, што само повећава анархичност међународних односа а, с тим, и ратне опасности. Мере које они предлажу у сврси осигурања мира не носе на себи карактер једног одређеног система, оне су комбинација антиподних идеја и зато хаотичне, дакле неспособне да обезбеде ред и мир у опште а посебице у Европи. Откуда долази такво држање код данашњих одговорних државних чинилаца? Да ли од одсуства, код њих, јасних погледа на свет С^еиапзсћаиипЈ?) или од њихове жеље да индивидуалистичко-буржоаску концепцију одрже на власти ма то било и средствима основаним на противним концепцијама: ово последње значило би опет одсуство принципа (Ргпшр81оз1§;кећ) код државних управника, јер људи од принципа, система и идеје знају да се све ово да остварити једино адекватним средстима, зна ју за теорију средства поред теорије циља (сврхе), што ће рећи, да ко не бира средства (методе) било у унутрашњој било у спољашњој прлитици, тај нема дубоких уверења као што их нема ни онај који мења уверења. Изгледа, као што смо то покушали показати у својој расправи: 0\е $еЈ5Н§е Уег?а5зип§ бег ћеиИ§еп роНИзсћеп Маппег (ЗошЗегаМгиск аиз (Зеп »С1агпег-1\асћпсћ{еп«), СНагиз (8сћ\уе12), 1927., да се данашња епоха одликује специално тиме што — а ово нарочито вреди за међународну политику — светом управљају људи без уверења, чему је много допринело уношење теорије еволуције и у политику како унутрашњу тако и у међународну. И зато не треба очекивати, док се ти и такви људи налазе на челу међународних односа, ни разоружање ни мир. Да би се државе разоружале, потребно је, најпре, одбацити принцип међународне независности и суверености држава. И, заиста, чим држава не би више била ни једно ни друго, не би онда било нужно да буде наоружана: немајући да брани ни независност ни сувереност, војска јој не би више била потребна. А чим државе не би више биле наоружане, не би више било опасности од напада и рата нити би, према томе, била нужна нека међународна војска ни Лига Народа као њен руковалац и командант. Данашње Европске Државе, ако би сачињавале једну Савезну Државу биле би оно што су, на пример, кантони швајцарски, без кантоналнога наоружања и кантоналне војске. Постојала би само жандармерија за одржање реда у тој општој, савезној држави и савлађивање евентуалних побуна које се могу де-