Бранич

Број 11

,Б Р А Н И Ч"

Страна 547

номоћника : — Тиме што је П. П. осуђен да плати незаконито наплаћену суму није држава ослобођена своје обавезе, а тиме што је његов властодавац наплатио од П. П. дин. 5.000 учинио је услугу држави и на тај начин умањио њену штету и т. д. Државни правобранилац у одговору на тужбу и на рочишту код суда навео је : Да не признаје тужиоцу тужбено тражење у основи, јер је неумесно и недоказано са разлога : 1.) Да тужилац у тужби сам признаје да је П. П. фалсификовао његово пуномоћије и наплатио на државно.ј благајни 39.000 динара, колико је држава дуговала тужиоцу. Државни благајник, коме је ово пуномоћије поднето није имао никаквог основа да посумња у истинитост његову нити је пак дужан да испитује истинитост потписа и печата на њему, већ је гледао да ли исто испуњава форму законом предвиђену. Ако је опт. П. П. примљену суму утајио, то тужилац исту има тражити од њега, а не од државе, јер је иста своју обавезу испунила, јер је према поднетом пуномоћију, које је испуњавало све законске форме, државна благајна извршила исплату. 2.) Из пресуде Беогр. Апел. Суда Бр. 3989. по кривичном процесу који је тужилац повео противу оптуженог П. П. у тврђено је следеће : а.) Да је опт. П. П. фалсификовао пуномоћије тужиоца М. М. и по истом примио 39.000 дин. и б.) Да је осуђени П. П. оштетио тужиоца М. М. — са 39.000 дин., — зашта је поред казне осуђен и да тужиоцу накнади утајену суму у 39.000 дин. — Из исте пресуде се види, да је фалсификат и превару оптужени П. П. учинио према тужиоцу М. М. а не према држави, зашта је и осуђен да њему штету накнади. — Према томе тужилац М. М. нема више никаквог права да тражи наплату суме у 39.000 дин., — пошто је и суд већ пресудио да опт. П. П. ову суму накнади тужиоцу а не држави, која и није оштећена. 3.) Да је и сам гужилац био свестан тога да му је опт. П. Г1. дужан ову суму накнадити, види се из тога факта да је за ово тужио опт. П. П., суду и поред казне тражио накнаду суме у 39.000. дин. Ово у толико пре јер је од осуђеног примио 5000. динара у отплату главне суме. — Молио је суд да тужиоца одбије од тражења као неумесног и већ једном пресуђеног и да га осуди на плаћање трошкова и т. д. По свршеном извиђању, првостепени суд за град Београд донео је своју пресуду Бр. 6461., којом је одбио тужилачку страну од тражења и то са ових разлога: „Да се из приложене извршне пресуде Београдског Апелац. Суда Бр. 3989., а по кривици опт. П. П., приложене у тужби види да је ово питање о потраживању приватног тужиоца М. М., већ једном расправљено на тај начин, што је горе наведеном извршном пресудом Апелационог Суда, којом је оснажена пресуда прв.