Бранич

Број 11

„Б Р А Н И Ч"

Страна 549

ликом исплате суме од 39.000. дин. државии благајник легитимисао П. П. — тај навод је без вредности обзиром на стање утврћено кривичном пресудом Б. Апел. Суда Бр. 3989. и на пропис § 894. грађ. закона. Најзад и приговор да је ова ствар већ једном пресуђена, неуместан је такође, пошто је овде у питању спор између тужиоца М. М. и државе Југославије и опт. П. П. није био никаквом односу са тужиоцем М. М., нити је био његов пуномоћник, нити тужилац М. М. може тражити какву накнаду шгете од опт. Г1. П., кад његовим радом није могао ни бити оштећен, већ је његовом недозвољеном радњом могла бити оштећена било држава, било чиновник, који је исплату извршио. Према томе кад је опт. П. П. — наплату у 39.000. динара извршио на државној благајни на основу фалсификованог пуномоћства, а власт је приликом потврде била дужна да утврди идентичност издаваоца пуномоћија, онда за такву пропуштену радњу државних органа у својим иравима не могу бити погођена заинтересована лица. — Најзад, чињеница да је тужилачка страна примила од опт. П. П. 5000. динара, може чинити само то, да држава за толико мање плати тужилачкој страни." По незадовољству изјављеноме од стране тужилачке стране Беогр. Апел. Суд донео је своју пресуду Бр. 5736. којом преиначава пресуду прв. суда за град Београд Бр. 6461. којом се осуђује тужена страна — држава Југославија да плати тужиоцу М. М. — 34.000. динара дуга од закупнине са 6%. Код ове пресуде била су два одвојена мишљења: „Били смо мишљења да се пресуда првостеп. суда одобри са разлога, што је пуномоћије, по коме је исплата извршена на каси државне благајне, са формалне стране било уредно, а није доказана кривица државних органа, који су исплату извршили чл. 63 зак. о држав. рачуноводству §§ 801. и 894. гр. зак. Разлози са којих је Б. Апел. Суд донео горњу пресуду јесу следећи: „Погрешно је првостепени суд узео да је тужилац обештећен за своје потраживање примајући од опт. П. П. — 5000. дин. досуђених му извршном пресудом Апелац. Суда а који га је и оштетио, примивши од државе новац по лажном пуномоћију и да се тужилац одрекао свога права да тужи државу и зато тужиоца одбио од свога тражења. — Упуштајући се у оцену овог питања Беогр. Апелац. Суд налази: да је тужилац поднетим доказима у тужби а на име решењем Мин. финансија доказао да му држава дугује 39.000. дин. на име кирије. Тужена страна ничим није доказала да је тужиоцу овај дуг исплатила, нити његовом пуномоћнику, а то што је П. П. примио по фалсификованом пуномоћију спорну суму од државе што се утврђује кривичном пресудом Беогр. Апелац. Суда Бр. 3989. не може утицати на право тужиочево з