Бранич

Број 12

В Р А Н И Ч"

Стрлра 573

колико су у питашу дела, која се гоне по званичној дужности јесте државни тужилац а изузетно приватни учесник као тужилац (§ 52. ксп.). Државни тужилац није и орган суда и странка (како кад затреба), као што је то било по Српском судском кривичном поступку већ само странка, те он не може непосредно, нити има право да обавља судске извиђајне или истражне радње. То дакле произилази из саме природе његове функције као странке, а у колико се тиче истраге, предвиђено је изричито по § 101. од. II. ксп. Према томе, гледиште Будимира Плакаловића грешн у основи, када сматра да би, за случај усвајања нашег гледишта у погледу односа истражног судије и државног тужиоца, било боље да дужност истражнога судије врши у извиђајима један писар, који би се у томе циљу ставио државноме тужиоцу на расположење. Тај писар морао би бити орган тужиоштва, дакле орган странке и у томе би се случају преко тога писара пренела на државног тужиоца поред улоге странке и улога истражног судије, а то је у суштини оно исто што је било и по Српском кривичном поступку, с том само разликом што би овде била странки дата улога истражног судије, а по Српском Кривичном поступку истражном судији била је дата улога странке. У ствари и једно и друго своди се на исто. Једноме органу биле би поверене две противположене функције, што би и с!е 1е§е Гегепба било нецелисходно, јер би у државном тужиоцу, који би био у исто време и извиђајни судија, и поред најобјективније тежње да у смислу § 3. ксп. прикупи све доказе и за и против осумњиченика, ипак преовладала улога странке, што би било на штету осумњиченика. Ништа мање не греши Плакаловић ни онда, када из те околности, да се истражни судија не може противити извиђајима изводи закључак да је истражни судија субординиран државноме тужиоцу, јер он мора у ствари да изврши његоЕа наређења. Да ли ће бити извиђаја зависи по правилу од државнога тужиоца (изузев случајева предвиђених по § 95. и 375. ксп.), а како ће и када предузети истражни судија поједине извиђајне радње (саслушање осумњиченог и сведока, увиђај, вештачење и т. д.), истражном судији су одрешене руке. Истина државни тужилац по § 92. од. II. ксп. има право у своме предлогу назначити уопште смер у којем ће се чинити извиђаји, као и околности које хоће да се извиде. Може он назначити и поједине службене радње, које сматра потребним да се изврше, а може назначити и поједина питања о којима хоће да се извесно лице саслуша. Како ће и ове специјално предложене извиђајне радње истражни судија извршити, не може државни тужилац наређивати. Државни тужилац својим предлогом о започињању извиђаја покреће истражног судију на акцију и доиста од њега зависи да ли ће истражни судија радити, а како ће он радити, др-