Бранич

Број 1

„Б Р А Н И Ч"

Страна 3

и тек по предаји решења тужилац је имао да изради оптужницу и преда Суду у року од три дана. Узгред овде да споменемо једну правну нелогичност § 85 Зак. о штампи. Тужилац је по овоме законском наређењу морао по предаји односно пријему решења, не чекајући његову извршност, поднети оптужницу у року од три дана. А Суд је даље дужан да одреди претрес у року даљих пет односно десет дана, према томе да ли има или нема сведока. Дакле, без чекања на извршност решења о стављању под Суд, ове се радње имају обавити и ако није сигурно да ли ће решење опстати. И зато није искључена ова парадоксална правна ситуација: да тужилац поднесе оптужницу, да Суд одреди претрес, да се на исти позову сви па и сведоци а да до претреса у опште не дође, из простог разлога, што је решење о стављању под Суд оптуженика поништено, од стране Апелационог Суда, на изјављену жалбу. До овога у пракси срећом не долази само зато што судови увек чекају да решења о стављању под Суд постану извршна, те овај случа.ј због тога не може да дође до изражаја. Иначе кад би судови радили стриктно законски, нечекајући извршност решења, до тога би често долазило још и с тога што је врло редак случај, да се жалба на решење о стављању под суд, не изјави. То се само по изузетку дешава. Питање о достављању оптужнице оптуженику, по Зак. о шгампи и праву приговора на оптулшицу, истакло је само собом ново процесуално право, које је ту правну новину кроз Крив. судски поступак, донело. Од тога момента, стално се постављало између осталих и питање: да ли Зак. о штампи мора респектовати XV главу одн. одредбе § 204 Крив. суд. пост. као правно важну или не. Наше правосуђе није једнодушно у овом питању. Док једни тврде да Зак. о штампи има свој особени поступак, који се одликује специјалним убрзаним поступањем у истрази и да се он једино има и примењивати по штампарским кривицама, поткрепљујући ово своје гледиште нарочито чл. 10 Уводног закона, дотле други остају при томе да се Кривични судски поступак има и мора примењивати на кривице учињене по Зак. о штампи у колико се не противи специјалном поступку по Зак. о штампи и да га у толико у свему допуњује. У томе је, веле, прави смисао чл. 10. Зак. о увођ. у живот Крив. зак. и Крив. суд. пост., нарочито кад се он доведе у везу са чл. 95 ал. 2 Зак. о штампи. И ми делимо ово мишљење, по коме има места примени § 204. Крив. суд. пост., као гледиште које има бољу правну основицу а и по логици ствари мора се узети као законодавчева воља и мишл^ење. По тексту чл. 10. Зак. о увођ. у живот Крив. зак. и Крив. суд. пост. прописи поступка Зак. о штампи остају у важности. Да ли се смисао овог законског текста има тако уско и