Бранич

Страна 6

,Б Р А Н И Ч"

Бро) 1

да је такав приговор законски недопуштен. Исти је случај и: са окружним судовима. Једни достављају оптужницу оптуженику и толерирају изјављени приговор на њу, док други у опшге не достављају оптужницу, да би избегли компликације са приговором. Ради боље илустрације неједнаке примене § 204. Крив. суд. пост. наводимо примере. По кривици Р. Ђ. и Ђ. Ђ. за дело из чл. 52 Зак. о штампи, Б. Апелациони суд је под Копа бр. 1244 донео следећу одлуку : „По благовременом приговору К. Ш. Т. Бр. 48/32. противу оптужнице прив. тужиоца Т. П. од 16. септ. 1932. од, КШТБр. 48, којом се окривљени за ово дело оптужује, Апелациони Суд у Београду у седници свога II већа одржаној 26. X. 1932. год. по саслушању Заменика Вишег држ. тужиоца, нашао је, да има места оптужби против Т. Ђ. и Ђ. Б. из Београда због дела из чл. 52. Зак. о штампи, пошто је за. дело претстављено у оптужници надлежан тај Суд а разлози у оптужници наведени довољно оправдавају исту као и осиове сумње против окривљених". Дакле, у овом случају, Б. Апелациони суд је нашао, да има места примени § 204. Крив. суд. пост. на кривице кажњиве по Зак. о штампи и да оптуженик има право приговора на поднету оптужницу. Иа супрот томе, Б. Апелациони суд, по предмету кривице Д. П. за дело из чл. 52. Зак. о штампи, под Копа 1291/32 вратио је акта нерасмотрена писмом : „Београдски Апелациони суд сходно одлуци свога III већа од данас враћа томе суду сва акта, с позивом на чл. 10. Зак. којим се уводи у живот Крив. законик и Крив. суд. поступак, а по коме пропису остаје и даље на снази Зак. н штампи, који има свој особен поступак по коме има и да се поступи — чл. 73 Зак. о штампи. Стога Апелациони суд препоручује томе суду да у смислу Зак. о штампи даље проведе поступак." И овде као и под Копа Бр. 1292 Београд. Апелациони суд нашао је, да се на кривична дела из Зак. о штампи не може применити § 204 Коив. суд. пост. односно да оптуженик нема право по закону изјавити приговор противу оптужнице. Ово усамљено гледиште Апелационог суда, ми не можемо поделити са разлога које смо навели и сматрамо да је једино правилно законско тумачење оно, по коме и по штампарским кривицама оптуженик има право приговора на оптужницу, са изузетком поднете оптужнице после решења о стављању под суд, кад се то право не може користити. У овом веома важном питању судска пракса још није дала дефинитивну реч. Од ова два мишљења има више изглед.а. на успех прво позитивно гледиште, али које ће гледиште на крају победити то ће будућност показати.