Бранич

Страна 14

„Б Р А Н И Ч"

Број 1

ранијем крив. закону за Краљевину Србију. Компензацији је основ у приватној реакцији, па је нови закон као савременији ту реакцију више ограничио. Тако је ранији закон, у случају враћања кривичног дела допуштао компензирање не само код кривичног дела увреде, већ и код кривичног дела повреде тела и ако нешто друкчије — §§ 215 и 174. ранијег крив. зак. Међутим нови кривични законик допушта компензирање само код кривичног дела увреде, и то на начин сличан ономе, по коме је ранији закон то питање решио био код дела повреде. Разлика је само у томе, што се по старом закону тражило изрично, да је кривично дело одмах с друге стране враћено, док у новом кривичном закону то није изрично наглашено, те је довољно утврдити везу између учињене и повраћене увреде. Када се прочита § 298. крив. зак. одмах се може искључити из дискусије став први тог прописа, који говори о изазватом стању проузрокованом од стране тужиоца његовим непристојним држањем или кривичном радњом. За нас је дакле од интереса само став II § 298. крив. зак. који гласи: „Ако је увређеник увреду повратио, може обадве стране или Једну од њих казнити или ослободити од сваке казне." Колико случајева овде може да се појаг;и ? Да ли је погребна тужба окривљенога лица ? И ако јесте, да ли за њу вреде одредбе о застарелости ? Но пре сваког одговора на постављена питања, треба одмах довести у везу и одредбе формалног права, а специјално, у колико се не тиче територије на којој још не важи, пропис. § 5. став последњи закона о крив. суд. гтоступку који каже : „У случају приватне тужбе, коју је поднео увређеник, може окривљеник до завршетка претреса пред судом првог степена противтужбом тражити, да суд суди тужиоца који му је увреду повратио. О обадвема гужбама изрећи ће се пресуда истовремено." После овога ми бисмо поставили неколико правних ситуација, које се могу појавити приликом примене овог законског прописа. Суд на име може : 1) обе стране казнити; 2) обе стране ослободити казне; 3) окривљенога казнити, а тужиоца ослободити и 4) окривљенога ослободити, а тужиоца казнити. Али са овим разликовањем се може ићи даље, јер се у покренутом кривично правном спору може јављати само увредилац као окривљени, а то је у пракси баш најчешћи случај. И онда је могуће : 5) Окривљенога казнити и 6) окривљенога ослободити. Но даље, седми и осми случај са тужиоцем као јединим окривљеником није могуће поставити. И сада, када је постављено овакво разликовање, нама се чини да се може правилније одговорити на постављеио питање и рећи : да се противтужба претпоставља увек за прва