Бранич

Страна 24

„Б Р А Н И Ч"

Број 1

клевете из § 301. кр. зак. учињено према жени приватиог тужиоца и по делу увреде тужбу подигао њен муж X., то Београдски Апелациони суд налази да је он с обзиром и на наређење у § 55. I. став алинеје II. новог кривичног судског поступка био овлашћен да може као законски заступник своје жене подићи тужбу за дело којим је повређена част његове жене, и да према томе по овом оптужењу има тужбе интересованог лица за дело клевете, јер је према наређењу у ст. I. § 87. к. зак. у вези § 109. грађанског закона, он могао исту подићи као законски заступник своје жене. То његово право не искључује наређење у другом ставу § 87. крив. закона, јер други став поменутог законског прописа регулише искључиво питање: 1.) Коме припада право за предлог или приватну тужбу; 2.) У ком се року ово право може користити, али и једно и друго за случај ако лице коме то право иначе припада буде умрло. То право не искључује ни наређење у § 313. тач. 1. под а.) Крив. закона, јер оно, налазећи се у глави XXVI — која садржи дела противу части, међу којима нема и дела због којих се гоњење предузима и по јавној тужби (било по предлогу службеника, било по предлогу или одобрењу власти), — говори само о томе да ће се дела из § 297.—301. Крив. закона гонити по приватној тужби, а ко може подићи приватну тужбу регулисано је у § 87. крив. закона." Касациони суд одлуком своје опште седнице од 1. маја 1931. год. Бр. 5960 усвојио је противразлоге Апелационог суда. Банић, судија Окр. суда за град Београд.

ГТрема чл. 9. Закона о организацији финансиске Управе од 7-ХИ-1929. год. железничку дирекцију у споровима не може засгупати шеф њеног правног отсека, већ државни правобранилац По спору фирме М. и Б. противу државе Југославије дирекције државних железница у Београду, због накнаде штете, Касациони суд примедбама свога III одељења од 25 јуна 1932. г. Бр. 4954 поништио је пресуду Београдског Апелационог суда од 30. јануара 1932 г. Бр. 10113 са следећих разлога : „Што је државу, односно железничку дирекцију у овоме спору све до пресуде Апелационог суда заступао правни референт дирекције, док је по чл. 9. Закона о организацији финансиске управе од 7-ХП-1929. год. („Службене новине' Бр. 290/29) од тог дана једино државно правозаступништво овлашћено да заступа државу у свима њеним имовно-правним односима из којих било правних односа пред редов-