Бранич
Страна 32
„В Р А Н И Ч"
Врој 1
закону долазе у надлежност окружних судова. По чл. 18. Уредбе о убрзању рада, за спорове, који покреће држава, или љене установе надлежан је првостепени суд при коме се уводи надлежност судије појединца за све, па и за спорове, чија вредност не прелази 3000 дин. Тачком г. чл. 18. поменуте Уредбе, само су спорови, о којима је у њој реч, изузети из надлежности општинских судова а у погледу надлежности колегијума и судија појединаца првостепеног суда вреди и код тих спорова опште правило, које тај члан поставља. Како је по § 5. тач. 11. Закона о установљењу среских и окружних судова, надлежност среских судова и суди.је појединца код првостепених судова идентификована, то је Касациони суд решио да је по чл. 18. поменуте уредбе у вези § 11. Закоиа о установљењу среских и окружних судова као и начелне одлуке опште седнице Касационог суда од 7-1Х-1921. год. Бр. 9144- у овом конкретном случају надлежан срески суд у Бољевцу а не окружни суд у Зајечару. Одлука II одељења од 19-1У-1932. год. Бр. 3036 Т. Ивановић.
Железкичка дирекција не може одговарати за штету, коју њвн службеник учини, ма и погрешним постуиањем, ако тај службеник у то време није био по постојећим прописима позваи да ради као орган дирекције. Тужилац Милан представио је суду, да му је на дан 26. јула 1926. год. остао куфер са стварима на железничкој станици у Охриду а он је тога дана отпутовао и тек у путу приметио да му нема куфера у возу. Куфер је нађен на железничкој станпци у Охриду и железнички приправник на истој станици да> . јс куфер неком Ђорђу, који се је изгубио и тужиоцу није предао куфер. Зато тужи Генералну Дирекцију државних железница и моли суд да је осуди на плаћање накнаде причињене штете, коју је претрпео губитком куфера. Тужена дирекција навела је, да до ње нема никакве кривице за нестамак куфера, пошто се тужилац није придржавао прописаних правила у сличним случајевима. Окружни суд за град Београд нашао је, да у овом случају не постоји обавеза тужене стране да тужиоцу накнади штету па је пресудом од 1 - V - 1931. г. Бр. 32921 тужиоца, одбио од тражења са следећих разлога : Из поднетих доказа а нарочито из писма железничког приправника П. може се утврдити само то, да је П. поменути куфер нашао и са њим поступио противно постојећим прогшсима за сличне случајеве али се из тога не може закључити, да је за ову грешку одговорна дирекција. Јер, да би према