Бранич

Врој I

„Б Р А Н И Ч"

Страна 33

§§ 811. и 812. грађ. зак. дирекција била одговорна за свога органа, потребно је претходно утврдити и доказати, да је њен орган железнички приправник П. поменуту погрешку учинио у време, кад је заиста био позван да ради као орган дирекције и да је био у стању да својим делањем обвеже дирекцију. Што се тиче садржине писма приправника П. упућеног тужиоцу, којим он признаје да је тога дана био дежурни, она нема никаквог значаја нити може обвезати дирекцију. Београдски апелациони суд одобрио је ову пресуду. Касациони суд примедбама свога II оделења од 15 - VIII 1932. г. Бр. 1730 поништио је пресуду Апелационог суда са следећих разлога : „По члану 18. Устава од 28 - VI - 1921. год. за ш гете, које учине грађанима државни органи неправилним вршењем службе, одговара пред редовним судом држава. Према томе, службеник тужене дирекције П., према наведеном уставно .,1 пропису, који је важио и у моменту причињене штеге, могао је својим неправилним вршењем службе обавезати дирекцију на накнаду штете, коју је причинио тужиоцу. Па кад је поднетим доказима, које тужена страна није оспорила — § 178. грађ. суд. пост. — утврђено, да је службеник П. за време службе на железничкој станици у (Зхриду нашао изгубљене ствари и ове није предао сопственику или коме лицу, одређеном за чување нађених ствари, већ их је, према своме тврђењу, предао неком Ћорђу, да би их овај доставио сопственику — тужиоцу — онда у оваквом поступку железничког службеника, у коме има и позитивне радње, јер је он располагао са заборављеним стварима, постоји неправилно вршење службе, као што то и само Министарство саобраћаја у своме акту приложеном уз тужбу, као и у одговору на тужбу. признаје наводећи да ,,гест саобраћајног приправника II, и ако није потпуно у смислу постојећих прописа о нађеним. стварима, никако се не може квалификовати као груба или чак најмања немарност." — С тога за овакво вршење службе од стране њеног органа, из кога је за тужиоца проистекла штета, има по наведеном пропису чл. 18. Устава од 28 - VI 1921. год. да одговара држава, односно дирекција државних железница, те су зато првостепени а за њиме и Апелациони суд погрешно одбили тужиоца од тражења као неумесна и недоказана. „Неоснован је навод суда, да је за одговорност дирекције' потребно претходно утврдити, да је приправник П. учинио погрешку V време, кад је заиста био позван да ради као оргдн дирекције. Тужена страна не доказује, да приправник П. није био позван да ради као орган дирекције а међутим у овом спору је констатовано да је П. био на служби и његова је дужност, као државног органа, била да, водећи рачуна о