Бранич

Страна 534

„БРАНИЧ'

Број 11

издањима отштампани и раздељени свима учесницима Конгреса. За свако иитање већ су унапред били спремљени главни реферат и кореферат-претставника националних група, тако да су реферисали увек по један главни референт и више кореферената по једном одређеном питању. Главни референт је био узет између правника једне словенске земље, а кореференти и осталих трију словенских држава, тако да су преко главног референта и кореферената били заступљени правници свих словенских држава-учесница. Тако је при обради сваке теме дошла до изражаја колаборација правника словенских држава. Поред тога секције су имале једног или више претседника и секретара узетих из сваке словенске земље заступљене на Конгресу. И сувише би места заузимало када би именовали све главне референте и кореференте који су овако учествовали на Конгресу: њихов број износи око педесет лица. Овде ћемо се ограничити да изнесемо рад југословенских правника на овом Конгресу, и уједно ћемо изнети имена Главних референата. Прва секција претресла је три питања и то: 1) „Изједначење облигационог права у словенским државама": Главни референт по овом питању био је г. Др. Роман Лоншан де Берије, професор Универзитета у Лавову. Кореферент је био г. Др. Видан Благојевић, адвокат из Београда; 2) „Изједначење брачног права у словенским државама": за главног референта је био одређен г. Живојин Перић, професор Универзитета у Београду, (који није учествовао на Конгресу) а кореферент је био Др. Милан Бартош, професор Универзитета у Београду; и 3) „Хипотека на речне бродове": Главни референт по овом питању био је г. Др. Иван В. Суботић, шеф отсека Министарства иностраних послова, а кореферент г. Др. Славко Стојковић, секретар Краљевске југословенске сталне делегације при Лиги народа. Ова прва секција је усвојила ове резолуције: За питање под ./1.: 1. Препоручује се изједначење облигациовог права еловенских држава да би се олакшале економске везе и развитак права у тим земљама. 2. Изједначеше може бити спроведено само у етапама. 3. Прва етапа изједначења треба да се састоји из изједначења унутрашњег облигационог права у Чехословачкој, у Југославији и у Пољској, у оквиру самих ових држава, узевши у обзир стање у коме се налазе. радови око изједначења у Чехословачкој и Пољској. Да би се убрзало то изједначење, желети је да Југославија, идући примером Пољске, одлучи да одвојено припреми део законика који се односи на облигационо право. 4. Коначно изједначење облигационог права у словенским земљама биће лакше спроведено у будућности путем међународних конференција. Треба желети да се као последица овог изједначења, изједначе такође и облигациона нрава оних земаља које стоје у тесним економским везама са словенским државама.