Бранич

Број 11

„Б Р А Н И Ч'

Страна 537

За питање под .13.: Са обзиром да у садашње време поротни судови уступају све више место мешодитом суду и да се ово може сматрати као прелаз ка стручном сузу, чак и у оним земљама где учешће лајичког елемента у кривичном -судству почива на народним традицијама, С обзиром да ни у једној од четири држава претстављених на Конгресу не постоје народне традиције за учешће лајичког елемента у кривичном судству и усвајајући разлоге изнете у реферату професора Рапапорта, Мишљења је, да учешће лајичког елемента у кривичном судству ЈНије препоручљиво. Пета секција претресла је два питања и то: 1) „Једнаки приндипи за стидање држављанства и завичајности у словенским државама": главни је референт био г. Др. Лудвик Ерлих, професор Универзитета у Лавову, а кореферент за ово питање је био г. Др. Отмар Пиркмајер, помоћник бана из Љубљане, и 2) „Административно судство": главни референт по овом питању је био г. Петко Стајнов професор Универзитета из Софије. Пошто одређени кореферент од наших правника г. Др. Иво Крбек, претседник општине Града Загреба није учествовао на Конгресу, вршио је дужност кореферента у овој секцији г. Др. Илија Пржић, доцент правног факултета из Београда. Секција је усвојила ове резолуције: За питање под Први Конгрес правника словенских држава: 1. Сматра за потребно и нужно изједначење законодавства, правних прописа о стицању и губитку држављанства; 2. Установљава Комисију која се састоји од референата и кореферената с правом кооптације и замене ради израде пројекта унификације правних прописа о држављанству; 3. При томе сматра се нарочито важно да питање стицања и губитка држављанства удатих жена, које су, или су биле у брачној вези, буде решено правично и сношљиво у словенским државама. За питање под ./2.: 1. За добар рад и олакшање функционисања административних судова, потребан је добро уређен и против нефункционисања власти ефикасан административни поступак, којим би се не само. смањио број тужби пред административним судовима, него и обезбедило дејство пресуда ових судова; 2. административно судство које се врши преко нарочитих административних судова треба да остане на досадашњим опробаним принципима у словенским државама. При томе треба настојати, уколико то не ограничава потребну слободу и брзину администрације, да а) буде што је могуће мање узузетака од опште надлежности управних судова, б) да се јавна субјективна права било материјална било формална у законодавству и примени права признају у што већем обиму и да се побрине о томе, да процесно право странака буде довољно очувано и тамо где административни орган решава на основу своје слободне расуде, в) да се обезбеде сигурне гаранције, да би административна власт на време извршавала одлуке административних судова. Да ли се имају организовати и нижи административни судови и да