Бранич

Страна 536

„Б Р А Н И Ч'

Број 11

венције свести на што мању меру, и да се словенске земље унапред споразумеју о начину и о обиму употребе ових резерви; 3. треба питања меничног саобраћаја која женевске конвендије не додирују, уредити на јединствен начин у заинтересованим словенским државама. У трећој секцији расправљено је питање: „Јединствено уређење прописа о извршном праву у словенским државама". Главни референт по овом питању је био г. Др. Хуго Верк, адвокат из Загреба. Секција је усвојила ову резолуцију: Економско зближење словенских држава захтева што је више могуће јединственије уређење извршнога права, нарочито извршних наслова. Конгрес је свестан, да разне запреке стоје на путу томе изједначењу и да је зато потребно постепено их уклањати. Пре него дође до тога изједначења препоручује се да словенске државе, у сврху свога економског зближења омогуће извршење на основу узајамности равноправним проглашених извршних наслова. У четвртој секцији расправљана су три питања, и то: 1) „Кривична одговорност за дела извршена по наређењу претпостављеног" главни референт по овом питању је био г. Јозеф Леишик, војно-судски потпуковник из Прага, а кореферент г. Др. Метод Доленц, професор Универзитета из Љубљане; 2) Потреба и разлози изједначења кривичног права у словенским земљама": главни референт је био г. Др. Тома Живановић, професор Униферзитета из Београда. По овом питању кореферент је био г. Др. Станко Франк, професор Универзитета из Загреба, и 3) „Да ли се препоручује учествовање грађанског елемента у кривичном поступку у словенским државама": главни референт је био г. Др. Емило Рапаиорт, професор Универзитета из Варшаве. Ова је секција донела ове резолуције: За питање под За кривична дела извршена по заповести претпостављенога неће се само онда казнити, ако правни поредак изрично прописује дужност да се изврши заповест. Овако законско нормирање препоручује се за случајеве у којима треба да се заштити опстанак (егзистенција) државе или јавног поретка. Суду треба да се остави могућност да у случајевима који заслужују особити обзир, казну ублажи или од казне ослободи. За питање под ./2.: Конгрес по питању потребе и разлога унификације кривичног права словенских држава изјављује жељу: 1. Да у интересу усавршавања кривичног права словенских држава и његовог дубљег прилагођавања општем словенском правном духу, као и у интересу омогућења заједничке организоване словенске сарадње у интернационалној унификацији и у интересу словенског духовног зближења, владе словенских држава у што скоријем времену приступе постепеној унификацији својих кривичних права; 2. Да се рад на унификацији отпочне израдом пројекта једне заједничке мултилатералне конвенције о екстрадицији и међународног кривичног права сходно плану рада Међународног Биро-а за унификацију кривичног права.