Бранич

Страна 563

исто као и остали модерни законици, побраја у § 471, прво телесне ствари, које су од пописа изузете (тач. 1, 2, 3, 4, 4а, 5. и 6.) а за тим, потраживања која дужнику према другим лицима припадају (тач. 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15.и16). „1. На првом месту законодавац изузима од пописа: туђе ствари, женин мираз, накит и у опште дечје ствари, најнужније дужниково покућство, преобуку и одело. а) Сасвим је природно што су туђе стбари изузете од , пописа. Попису је циљ, да се продаји изложе дужнићобе ствари' пошто он својом, а не туђом, имовином одговара повериоцу за дуг. Ако се, дакле, код дужника нађу и туђе ствари, (на пр. на чувању, послузи, у залози), онда њих извршна власт неће пописивати, чим се убери да су оне туђе. Наравно да у овом случају постоји претпоставка, да су ствари које се нађу код дужника, његова својина, те према томе, ко противно тврди, мора то и доказати. У опште у оваком случају извршна власт треба да поступи по § 466 ал. 4. грађ. суд. пост. У осталом излишно је било изрично спомињати § 471. да су туђе ствари изузете од пописа, јер, с једне стране, то се само но себи разуме, а, с друге стране, већ је у § 466. казано, шта ће изђршна бласт радити, ћад при попису нађе ћод дужнића туђе стбари. б) И ствари, које сачињавају женин мираз, јесу туђе ствари у односу дужника према повериоцима, па за то се ни оне не могу узети у попис за измирење мужевљевог дуга. На сваки начин да је законодавац овде имао на уму, оне миразне ствари, које и за време трајања брака остају својина женина, или онога, који је мираз дао, ако је тако уговорено (§ 767 гр. Зак. — непокретна добра и непотрошне ствари). Ако се пак мираз састоји из готовог новца, хартије од вредности, које на доносиоца гласе, или из других потрошних ствари, онда су ове ствари по § 766 г. з. прешле по конституисању мираза у мужевљу својину, и, наравно, као такве могу се узети у попис за мужевљи дуг". Надаље су побројани објекти под тач. в) г) и д) женин накит, дечје ствари, и најнужније дужниково, покућство преобука и одело, као изузети из пописа, Оно што је најкарактеристичније у напред цитираним погледима на зак. норме и тумачењима законским, јесте то, да извршна власт има да се увери, да стекне уверење да су ствари, које се код дужника налазетуђе, па да се од пописа изузму, и констатација, да је (у случају простог одрицања дужниковог, да су ствари његове, без доказа), „већ у § 466 г. с. п. казано, шта ће извршна власт радити кад при попису нађе код дужника туђе ствари", -— а чиме се опет потврђује наше гледиште, да је по алинеји 111 § 469 г. с. п., потребно, да се је ствар нашла у притежању дужника, па да буде у иопис узета, дочим — раг аг§ишеп!ит а соп!гапо — као не-