Бранич

Год. XXII

БРАНИЧ

Београд, фебруар 1934.

Број 2

Др. Иван А. Рибар, адвокат. НАША СТАЛЕШКА СВЕСТ Чланак г. Др. Видана 0. Благојевића у последњем броју „Бранич у двадесетдругој години излажења" коментарисан је живо и са пуно одобравања у нашим адвокатским редовима. Помињући на једном месту, како је бив. Аустроугарска гледала на адвокате, осетили смо дужност, да се осврнемо и на ту прошлост, када су и многи наши адвокати у она тешка политичка времена извршавали часно своје дужности. Тачно је у том чланку, да је још бив. Аустроугарска> која је имала много разлога, да се плаши слободоумља адвоката, сматрала да виши државни интереси захтевају, да адвокати постоје и да у крупнијим споровима обавезно учествују са судијама у припремама за изрицање правде. Једна мала дигресија поводом овога неће битина одмет. За време Аустроугарске били су у Хрватској банови познати мађарони граф Куен и барон Раух. Обојици ових експонената и трабаната туђинских режима у Бечу и Пешти највише су сметали адвокати, јер ови су били у главном, нарочито у свим изборним срезовима носиоци опозиционе народне политике. Врло ретки били су адвокати, који су се поклонили туђинској политици против свога уверења, гледајући само себе и своје личне интересе. Морамо још да подвучемо, да адвокати у Хрватској нису имали своју аутономију. Њих је именовао бан по својој вољи. Пракса адвоката трајала је по закону три године дана, ну ако сејеједан кандидат већ као приправник истицао својим опозиционарством, морао је да чека још пет па и више година на адвокатуру, — тако да је приправничка вежба стварно за овакове трајала седам до десет година. Па ипак и крај такове ситуације у она тешка времена бана Куена, кому је јавно у хрватском Сабору казао Др. Франко Поточњак, народни посланик, а уједно и адвокат, да је сељаке осиромашио, а интелигенцију деморализовао, — сачували су адвокати Хрвати и Срби своју сталешку свест, те своју независност и слободу. Адвокати Грга Тушкан и