Бранич

број 2

„Б Р А Н И Ч 1

Страна 83

држи. Ту се каже да у платном налогу треоа изрећи, да туженик има, под претњом извршења, у року од петнајест гебр. три дана (менице и чекови), по достави налога, намирити захтеве утужене против њега, заједно с трошковима које је суд одмерио, или у истом року подићи све приговоре, које би имао против њега. Преко тога, платни налог ништа више не садржи. Па, када се платним налозима, исто као некада, „осудним решењима" иравда стављено обезбеђење, онда је логично да се то у илатним налозима констатује. Многи срески судови то не чине, већ само издају илатне налоге, као што су у г. и. и. иредвиђени. Како средство обезбеђења може ставити један, а илатни налог издати други суд, то је довођење средства обезбеђења, у везу са илатним налогом, једна неоиходна иотреба за иовериоце. Али, и ако се средства обезбеђења одобравају по старом, а праздање врши по новом закону, уводни закон није нашао за потребно да ова два система, својим одредбама, доведе у сагласност, већ је то питање, као и многа друга •оставио судској пракси, да их она решава. VI На територији Касационог суда у Београду, нису постојали посебни прописи о поступку за спорове који проистичу из брачних односа, који нису имовинско-правне природе. Грађански, а и духовни судови примењивали су и у овим споровима одредбе срп. г. с. п. По чл. 6 уводног закона на ове спорове се, и на даље, имају примењивати одредбе, које су за дотичне спорове, до сада важиле, што значи одредбе срп. г. с. п. Ништа се у уводном закону не говори о томе, како ће се расправљати остали статуски спорови, јер и на њих се нови г. с. п. не може применити. Јер не може се, ваљда, због изостанка са рочишта или због пропуштања одговора на тужбу изрећи пресуда због изостанка, којом ће се констатовати брачност или ванбрачност једног детета. Остаје да се и на ове спорове примене досадашњи пропоси, а то су одредбе срп. г. с. п. VII По разноврсности својих одредаба уводни закон за законик о судском поступку у грађанским парницама, преставља једну малу енциклопедију. Тако, у њему имамо одредаба које припадају материјалном и процесном грађ. праву, одредаба које припадају закону о устројству редовних судова и најзад одредаба којима се мења закон о судијама редовних судова. Он је најбољи и најеклатантнији доказ са каквим је се системом и са каквим планом изграђивало судско законодавство. Као што се види уводни закон у многоме, по разноликости материје коју обрађује, личи на финансијски закон.