Бранич

Број 2

„Б Р А Н И Ч"

Страна 91

Појмовно се у таквом случају говори о неистинитој фирми за разлику од истините фирме, која је у сагласности са грађанским именом трговца. Стога се само код трговца појединца јавља питање, да ли се трговчеви правни послови, који се односе на непокретност, могу уписати у земљишну књигу и под његовом неистинитом фирмом. Професор Стражницки , ауторитативни теоретик са хрватског правног иодручја, огласио је ово питање за спорно 3 ), ма да се оно са прометног као и са правног гледишта ипак може са успехом да реши. Да би проблем, који се овде третира, био одређенији, треба питање о упису неистините фирме у земљишну књигу одвојити од питања, може ли трговац под неистинитом фирмом уопште закључивати послове, који се односе на непокретности. Одговор на ово друго питање произлази већ из прометног и правног одређења фирме. Ако је фирма име, под којим трговац води своје предузеће и ако у обим трговачког предузећа улазе у виду акцесорних послова и уговори о непокретностима, јасно је да ће трговац и под неистинитом фирмом моћи да закључује правоваљане послове о непокретностима. На овај одговор треба надовезати даље питање т. ј. да ли се уговор, који је трговац закључио под својом фирмом,. може уписати у земљишну књигу и онда, ако се фирма као неистинита разликује од трговчевог грађанског имена. У земљишну се књигу уписују непокретности и сви односи, који су са њима у вези. За трговца ће у првом реду бити од важности својина и хипотека, јер су оне од свих односа, који се у земљишну књигу уписују, са трговином највише у вези. То опет значи, да ће се у земљишну књигу уписивати и имена оних трговаца, који су са уписима ове врсте у извесном односу. Начин, на који ће се ови уписи извршити, долази у обзир за промет са непокретностима у јавном као и у државном интересу. У свом основу земља је извор живота и главни чинилац свих привредних добара. Стога је оправдано, да се тај нарочити положај непокретности у промету и видно обележи тим пре, кад се све ствари, које у промет долазе, морају на неки начин индивидуализовати. Код покретности нема у том погледу нарочитих тешкоћа, јер се оне индивидуализују по својој техничкој и морфолошкој природи, у колико се њихов индивидуалитет у промету тражи. Напротив непокретности као предмет промета могу се индивидуализовати само на основу везе са њиховим сопствеииком или другим овлашћеним лицем, јер географска индивидуализација није у овом

3 ) Др. Милорад Стражницки, Предавања из трговачког права, св. I. Загреб 1920. •