Бранич

Број 2

„Б Р А Н И Ч"

Страна 97

држ. тужиоцу, док ће се покренуто грађанско питање особено и непосредо расправљати (§ 548). Тужбом због сметања поседа заштићава се и послужно добро т.ј. добро у чију је корист установљена каква службеност предвиђена у грађанском законику. Посед објекта протеже се и на користи које проистичу из односа службености једног добра према другом. И ако би се указала потреба да се спречи што пре какво рушење или зидање, које би радње држаоцу послужног добра нанеле сметње у његовом пуном и слободном искоришћавању права поседа — тужилац може у тужби захтевати да се сходне наредбе од стране суда (судије) издаду које би имале за задатак да појаву чињеница које не могу да се поправе, бар привремено одложе. Судија ће одмах донети овакве наредбе — вероватно да цени умесност самих захтева — при стављању одлуке за поступак по тужби; другу страну не треба саслушавати пошто хитност захтева искључује свако одуговлачење. Извршна власт има овакве наредбе извршивати јер другог начина нема да би се њима могло прибавити остварење (извршење) — § 550. Расправа истакнутог питања односиће се на стање поседа које је било, непосредно, пре сметања као и на сам факат сметања (узрок — последица). Сва друга питања која би, евентуално, искрснула поводом основа поседа, права поседа, или савесности држаоца, без значаја су при оваквим споровима и имају се искључити из саме расправе. У тужби се не може поставити ни питање накнаде штете услед сметања поседа — сем накнаде трошкова услед те тужбе. Као закључак излази, да је онај који држи — поседује — неки објекат у своје име — под претпоставком да је та чињеница доказана — јачи од онога који му ствара сметње приликом употребе државине (видети § 202 г. з.). Суд се не сме упуштати у основаност фактичне државине тужиочеве. Довољно је да је показао да је држао и да му је неко на неки начин сметао у поседу и тужилац је добио спор. Јер овај правни институт заштићава право државине, једно (у већини случајева) изводно — дериватно — право, док се изворно (основ) право у опште не расправља. Излази, да је лице, које је на недопуштен начин дошло до какве ствари (или државине само) јаче у праву од онога које му смета. Лице које смета није позвано ни са које стране, да може исправљати повређени правни поредак а најмање да то може чинити у своју корист. Ми идемо још и даље. Држалац је јачи у праву и од оног лица од кога је спорни објекат одузео без његовог саизвољења, јер по § 16 г. з. своја се права повраћају само