Бранич
Број 2
,Б Р А Н И Ч"
Страна 99
Није допуштен, најзад, засебан рекурс против осталих ■судских закључења који се донесу у току поступка нити против привремених наредби. Ти се рекурси спајају са рекурсом изјављеним на коначни закључак. Ако се не би извршењем коначног закључка дирало у привремене мере, донете у току поступка, онда ће првостепени судија, по свом нахођењу, одлучити, да ли те наредбе имају остати на снази док се не донесе одлука по рекурсу или се имају укинути пре него се донесе виша одлука.
Нак. М. Гајић, шеф одсека за забране Управе Гр. Београда. О КАУЦИШ ПРИЛИКОМ ЈАВНИХ ПРОДАЈА Низ формалности, који се мора испунити код извршне •власти од момента пријема једне пресуде ради извршења, па до продаје, врло је дугачак. Тај низ садржи и такве формалности, чије ма и делимично иеиспуњење, повлачи ништавност продаје. Ми овде нећемо и неможемо говорити о свима тим формалностима пре свега због тога, што нам простор чланка то не дозвољава, а после тога, и, у главном, због тога, што су те формалности, неиспуњење којих повлачи ништавност продаје, скоро опште познате интересентима, ма да се, неке од њих, неједнако примењују. Задржаћемо се само на оним формалностима, које проистичу из правила прописаних у § 479. г. с. п. и које се тичу тога, који лицитанти код продаје непокретног имања, морају положити кауцију а који не, а то због тога што се ови прописи још и дан-дањи неједнако примењују код извршних власти. Законски текст § 479. г. с. п. гласи: „На јавној продаји може се сваки надметати, осим малолетника, презадуженог, распикуће, чиновника који продају врши, и онога чије се имање продаје. Но сваки надметач дужан је у напред, у име кауције. да положи при продаји непокретности, и по оних, које се у селу и сеоским атарима налазе, по 5°/о> а за оне, које се у варошима, варошицама и атарима ових налазе, по 10% од процењене вредности добра, које се продаје, и које хоће да лицитира. Кауција се даје или у готовом новцу или у сигурним папирима, илиу сигурној залози покретних ствари или неиокрешног имања. Од давања кауције ослобођавају се само интабуланти и неинтабулисани повериоци, за чији је рачун непокретно имање узето у попис, и то, ако и у колико њихове тражбине са интересом, по одбитку претходећих пречих тражбина, не прелазе процену дотичног имања у време продаје". Иако су напред прописана правила — бар што се нас тиче — јасна и разумљива, ипак је било разних тумачења.