Бранич

Број 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 135

Стојан Јовановић, судија — Београд. важи ли и ДАНАС чл. 29 уредбе о УБРЗАКјУ рада? Још пре ступања на снагу новог Парничног поступка на територији Апелационих судова у Београду и Скопљу могло се предвиђати, да ће примена истог баш на тој територији изазвати највише тешкоћа, да ће баш ту бити најтеже довести у склад прописе новог Грпп са стањем које је дотле постојало. Јер Грпп у многоме у основи одудара од установа и наређења српског Грађанског судског поступка. Због тога је било очекивати, да ће Уводни закон за Грпп бар у главноме рашчистити најважнија спорна питања која се у пракси на овој територији могу појавити. И Уводни закон заиста је донео доста прописа којима се регулишу спорна питања. Али је он исто тако пропустио да регулише неколико спорних питања од првостепене важности. Проучавајући Уводни закон човек и нехотице долази на мисао, да су редактори истог имали пре свега на уму законодавство које је важило на осталој територији наше Државе, а да су занемарили српско законодавство. Да је ово тачно види се и по томе, што су у Уводном закону навађане и царске наредбе и прописи разних закона и уредаба, који су важили на разним правним подручјима, а ништа није речено о томе, дали је ма шта остало у важности од прописа Уредбе о убрзању рада, која је играла тако важну улогу у послератном судском пословању у грађанским парницама на територији Касационог суда у Београду. Услед тога у судовима на тој територији већ данас, на непуна два месеца по ступању на снагу Грпп јављају се многа спорна питања од велике практичне важности, услед којих трпе и послови у судовима и странке, којих се ствари тичу. У овом чланку желим да укажем на једно од тих питања, које несумњиво има велику важност, јер се скоро свакодневно појављује код судова где је раније важила Уредба о убрзању рада. Пре доношење Уредбе о убрзању рада, управо пре 15 августа 1921 год., сав посао око састава избраних судова које предвиђа § 434 срп. Гр. поступка обављала је полициска власт. Процедура је била најпростија и свршавала се брзо у случајевима, када су, нарочито код деобе задруге, сви деобари пристајали на деобу путем избраног суда. Али ако је ма и само један од деобара изјавио да не жели да се дели са осталима путем избраног суда, јављао се управни спор, који је понекад могао трајати и годинама. Да би се томе злу доскочило, донет је пропис чл. 29 Уредбе о убрзању рада. Овим прописом, који спада несумњиво међу најспретније редиговане прописе целокупног нашег поратног