Бранич

Страна 136

„Б Р А Н И Ч"

Број 3

законодавства, избегнут је у случајевима неслагања деобара административни спор, и питање о томе, има ли места саставу избраног суда или не пренето је на редовне судове. Чл. 29 ове Уредбе предвиђао је једноставан поступак по таквим предметима, тако да је после ступања на снагу овог члана заиста било знатно олакшање и за оне који су хтели да се деле пред избраним судом и за управне власти. Сада после ступања на снагу Грпп понова, се јављају тешкоће у погледу надлежности избраних судова. Још од првих дана постављено је питање, да ли је чл. 29 Уредбе остао на снази или не. Мишљења су подељена, али рекао бих да преовлађује мишљење, које и по моме схватању има више ослонца у закону, а то је, да је чл. 29 Уредбе о убрзању рада укинут. И у вези са овим поставља се питање: какав је сада поступак, шта треба да чине они, који хоће да се деле пред избраним судом, ако је чл. 29 Уредбе укинут. Покушаћу да с обзиром на прописе, који данас несумњиво важе, дам у колико је могуће тачније одговоре на ова питања. Износећи своје гледиште не тврдим да је оно једино тачно. Могуће је да ће неко изнети и гледиште које је у супротности са мојим, а које ће бити правилније. Допуштам и приговор, да је гледиште које овде износим неопортуно, и да би са гледишта праксе било много погодније схватање да чл. 29 Уредбе и данас важи. Али ако се стоји на чисто законском терену мислим да противно гледиште тешко да може опстати. Несумњиво је да Грпп непредвиђа облигаторне избране судове, како је то чинио срп. Гр. пост. Јер §672 и сл. Грпп говоре само о уговорним избраним судовима. Истина је да ће се поступак прописан тим наређењима применити и на случајеве, када се избрани суд образује не на основу уговора о избраном суду већ, рецимо, на основу пресуде редовног суда. Али то не значи, да и Грпп усваја обавезне избране судове. Јер да се то хтело, у закону би се морало изрично рећи у којим случајевима је обавезан избрани суд, онако од прилике као што је то било речено у срп. Гр. пост. Према томе избрани суд може се образовати без икакве нарочите одлуке ма које власти само у случају, када је уговором између странака-деобара изрично предвиђен. Дали тај уговор мора бити писмен или може бити и усмен, друго је питање. С погледом на то, што срп. Грађански законик не предвиђа да уговор уопште може бити закључен само писмено — § 531 и ост. а нарочито је у том погледу карактеристичан пропис § 541 срп. Гр. зак. а и с погледом на то, да и Грпп. изрично не предвиђа писмени уговор о избраном суду, може се сматрати да је довољан и усмени уговор, само ако је исти довољно опредељен у погледу онога што прописују прописи §§ 672—675 Грпп.