Бранич

Сртана 140

„Б Р А Н И Ч"

Број $

Ђурђе Г. Маринковић, судија окруж. суда за град БеоградПРВО РОЧИШТЕ ПО НОВОМ ПАРНИЧПОМ ПОСТУПКУ (§§ 33-4—337) » Одређивање првог рочишта за усмену расправу врши претседник већа, коме је правна ствар упућена, ако је за расправу надлежно веће, иначе судија појединац (§ 325 ст. 1). Чим прими тужбу претседник већа, ако мисли да тужба није допуштена: 1) због ненадлежности суда, 2) или због недостатка бити парничном странком, 3) или због парничне неспособности, 4) или потребног законског заступања тужиоца или туженика, — изнеће пред веће да о томе одлучи. Ако је за расправљање надлежан судија појединац, он ће о томе сам решити. Веће, односно судија појединац, наведена појављена питања решиће на тај начин, што ће издати потребну наредбу по званичној дужности да се недостатци отклоне ако могу, иначе ће тужбу закључком одбацити (§§ 325 ст. 2, 107, 39, 40 ст. 1 и 41-1). Суд ће у свако доба по службеној дужности узимати у обзир, да није допуштен редовни правни пут, да већ тече парница, да је ствар правноснажно пресуђена (§§ 325 ст. 2 и 40 ст. 1). Да ли ће претседник већа односно судија појединац, ако наступи један од ових случајева одбацити тужбу као за случајеве у § 325 ст. 2? За случај да се посумња, да није допуштен редован правни пут, Др. Аранђеловић мисли г да ће се и о томе решити пре првог рочишта и тужба одбацити. То мишљење заступа и Горшић а и Верона и Зуња. За случајеве да већ тече парница или да је ствар правноснажно пресуђена, Др. Аранђеловић наводи, да изгледа да и у овим случајевима треба тужбу одбацити без одређивања првог рочишта. Верона и Зуља и за ова два случаја мисле „да све оно, на шта суд мора да пази по званичној дужности у сваком стању парнице смије и мора узети у обзир и при одређивању првог рочишта, у колико постоје несумњиво подаци за одбацивање тужбе због ова два случаја". По на-

* При овоме раду служили смо се следећим коментарима: Г рађанскопроцесно право Краљевине Југославије од Др. Драгољуба Аранђеловића, проф. Универзитета — три књиге; Коментар Грађанског Парничног ПоступкаодДр. Фрање Горшаћа, — две књиге; 2 а к о п 1 к о з и (1 з к о га роз4иркии ^гаДапзкЈт рагпјсаша з кошеп1агот 1 зиЈзкЈт гјезЈсЈђата осЗ Ог. АпГе Уегопе, рго{. Екопот8ке-КотегсЈја1пе Ујзоке бко1е, ђјузе§ роЈргеЉесЈшка 51о1а зесЈтопсе В. и 2а§геђи и Иг. 8геска 2а§Ие рго! 1ЈпјуеггЈ1е1а и 2а§геђи; и Т еогеЈзкоргакПспј ргјгиспјк ји§оз1оуепзко§ рагп1спо§роз1ирка од Дг. На@о Уегка. Ова четири дела, права су ризница за упознавање новог парничног поступка. Својом савршеном техничком обрадом омогућавају брзо упознавање са поједином материјом, као и врло брзо сналажење у доста обилном броју прописа овог новог законика.