Бранич

Број 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 145

Поравнање се може учинити зависним од полагања условне заклетве, за полагање које се мора одржати рочиште (§ 283). Странкама ће се на захтев о њиховом трошку издати отправак записника о поравнању. Препис поравнања издаје судска писарница (§ 87 ст. 3 з. о у. с.). Трошкови склопљеног поравнања сматраће се као узајамно пребијени, ако у њему није што друго условљено (§ 149 ст. 1). Садржина судског поравнања просуђује се по прописима приватног права. Судско поравнање није никаква одлука парничног судије, па према томе оно не може сачињавати правноснажно пресуђену ствар. Судија пред којим се поравнање склапа, треба добро да пази да не буде уговорено нешто што по материјалном праву није допуштено, испуњиво или обавезно. С тога није допуштен ехсер^о гех шсИса1:ае, већ само материјални приговор новације, т. ј. ехсерНо ге1 {гапзас^ае. {Горшић § 616 и 617). Ма да судско поравнање служи као извршни наслов, оно ипак не преставља правноснажно решење спора ( Верона-Зуља 396). Према овоме поравнање нема снагу извршне судске пресуде како је било предвиђено у § 146 ст. 1 старог срп. гр. п. п. Међутим Аранђеловић каже: „Ако би се доцније поднела тужба о истом оном захтеву, о којем је судско поравнање закључено, онда се тужба, услед истакнутих приговора а и по службеној дужности, у сваком стадијуму поступка има закључком одбити, сходно примењујући став 3 § 335 и став § 507". Ови пак законски прописи говоресамоо „стварима правноснажно пресуђеним" и „правноснажности пресуде" а нигде о поравнању судском, те не изгледа, да према садањем законском стању ово мишљење може опстати. На крају да напоменемо да се странке могу, не само на првом рочишту, већ и у свако доба поравнати, све док се не изрекне пресуда и ова не постане правноснажна. 2) Приговори недоиустивости редовног правног пута (апсолутна ненадлежност). На првом рочишту може се поред осталог пријавити приговор недопустивости редовног правног пута (§ 334 ст. 2). Не буде ли пријављен овај приговор, а појави се сумња да он постоји, закон наређује, да ће суд у свако доба по службеној дужности, узимати у обзир, да није допуштен редован правни пут (§ 335 ст. 3). Ако је правна ствар поднесена суду одузета од судске власти редовних судова, онда ће суд у сваком стању поступка, изрећи недопустивост редовног правног пута и ништавност већ проведеног поступка (§ 40 ст. 1). Према томе, као што смо и раније навели, претседник већа, односно судија појединац, може још при одређивању првог рочишта, тужбу одбацити због недопустивости редовног правног пута (§ 40 ст. 1). Не буде ли то учињено тада, може тужени тај приговор