Бранич

Страна 146

„Б Р А Н И Ч"

Број 3

пријавити на првом рочишту. На првом се рочишту овај приговор само пријављује, и судија који руководи првим рочиштем, не може о томе приговору решавати нити се о њему на првом рочишту може расправљати, За решавање овога приговора надлежно је веће. О овом приговору веће решава после усменог расправљања о томе, које расправљање може бити одвојено или уз главну ствар (§ 356 ст. 1). Закон не каже, да ли ће, у случају спора, за који је надлежан судија појединац, овај моћи расправљати и одлучити одмах на првом рочишту о овом приговору, или ће то моћи урадити тек после усмене проведене расправе одређене за расправљање о приговорима, било одвојено било уз главну ствар. Мислимо, да судија појединац о овоме приговору не може расправљати и решавати на првом рочишту, јер то закон не наређује, као што је наведено у ст. 3 § 334. На првом се рочишту овај приговор само пријављује и ништа више. Приговор недопустивости редовног правног пута може се ставити у свако доба, па и после првог рочишта, све док се спор не оконча извршном пресудом. Закључком ће се на првом рочишту наложити туженику да одговори на тужбу и ако он буде пријавио приговор недопустивости редовног правног пута. Не буде ли одређено одвојено расправљање о овом приговору, тужени ће у одговору на тужбу навести и оне околности које поткрепљују овај приговор и означити доказна срества за утврђење оправданости овог приговора (§ 338 ст. 2). 3) Приговор о ненадлежности Суда. Нови грађански парнични поступак разликује две врсте ненадлежности. Једну ненадлежност, која се може уклонити изричним споразумом странака, тако зв. отклоњива или пророгабилна ненадлежност (§§ 101 ст. 1, 3 и 4), и друга, неотклоњива или непророгабилна апсолутна ненадлежност, т. ј. она, која се не може уклонити ни изречним споразумом странака (§ 101 ст. 3). Туженик може на првом рочишту пријавити како једнутако и другу врсту ненадлежности. Само о неотклоњивој ненадлежности суда, може се по службеној дужности на првом рочишту претресати и на основу тога донети закључак о обустави поступка, док отклоњиву ненадлежност суд не може узимати у обзир, по службеној дужности. На случај отклоњиве ненадлежности, суд постаје надлежан и тиме, што се туженик упусти у усмено расправљање о главној ствари, а није благовремено изнео приговор о ненадлежности суда (§ 101 ст. 4). Благовремено пријављивање приговора отклоњиве ненадлежности јесте до свршетка првог рочишта. Закон је категоричан: приговор ове ненадлежности мора се пријавити на првом рочишту, После тога може се узети у обзир само кготклоњива ненадлежност (§ 335 ст. 1 и 2). Сем тога о отклоњивој ненадлежности не може се расправљати и одлу-