Бранич

Број 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 147

чивати на првом рочишту. О томе може донети одлуку само веће, односно судија појединац, после проведене усмене расправе о томе приговору, било одвојено било уз главну ствар. Да напоменемо још, да на случај како једне тако и друге ненадлежности суд може тужбу одбацити још при оцени тужбе пре одређивања првог рочишта (§ 40 ст, 1, и ст. 1 и 325 ст. 2). У новом поступку има једна врло корисна новина. У § 357 се предвиђа, да ако тужена страна изнесе приговор ненадлежности, може тужилац предложити, да суд, ако уважи тај приговор, спроведе тужбу ономе суду који тужилац означи, што ће суд усвојити, сем случаја очевидне ненадлежности и тога другог суда. Овим је отклоњен евентуални ризик тужиоца, да му тужба буде одбачена, чиме би претрпео штету како у такси, тако и у погледу губитка евентуалног рока за покретање парнице. Верона-Зуља наводе, да ће тужилац већ у тужби моћи ставити предлог да се тужба због надлежности не одбацује по § 325, него да се по § 357 спроведе надлежном суду ( Верона-Зуља стр. 69). Ако би се ово усвојило, тужба не би могла бити никад одбачена због тога, што је поднета ненадлежном суду, а што би било само од користи за парничаре. 4) Приговор да већ тече парница. Како се о једној истој правној ствари, не може једновремено водити спор на два места, то ако се овај случај ипак деси, туженик може на првом рочишту пријавити овај приговор (§ 334 ст. 2). Сем тога, ако туженик и не стави овај приговор, суд је дужан, да у свако доба, па и на првом рочишту, по службеној дужности, узима у обзир, да о истој ствари већ тече парница (§ 335 ст. 3). Парница почиње тећи доставом тужбе туженику (§ 327 ст. 1), а последица тога што парница већ тече, јесте та, што се за то време че сме ни код тога, нити код кога другог суда повести друга парница о изнесеном захтеву. Тужба која се за време док тече парница поднесе о истом захтеву, одбациће се по предлогу или по службеној дужности (§ 328 ст. 1). Према томе ; ако туженик истакне овај приговор на прзом рочишту, и исти се установи, тужба ће се одбацити. Закључак о овом одбачају не може донети судија који руководи првим рочиштем, већ само веће, и то после проведене расправе, било одвојено, било уз главну ствар. Да ли судија појединац, ако правна ствар спада у његову надлежност (вредност до 30.000'—), може на првом рочишгу расправљати и одлучивати о овом приговору? Као и за случајеве под 2) и 3), мислимо да се и овај приговор само пријављује на првом рочишту. Расправљати и одлучивати о њему, судија појединац може тек после проведене усмене расправе, одређене било само за приговоре, било уз расправу о главној ствари (§ 356 ст. 1).