Бранич

Страна 148

„Б Р А Н И Ч"

Бро| 3

5) Приговор да је ствар правноснажно пресуђена. (гез шсПса1а). Исто као и за приговор, да већ тече парница, може тужени на првом рочишту пријавити и приговор да је ствар правноснажно пресуђена (§ 334 ст. 2). И о овој процесној сметњи суд мора да води рачуна по службеној дужости у свако доба (§ 335 ст. 3 и 507 ст. 2). У погледу одбацивања тужбе због ове процесуалне сметње, расправљања и надлежности ко то има да учини вреди оно исто што смо казали и за приговор под 4). Правноснажно је ствар пресуђена онда, када се пресуда не може више побијати правним леком (§ 507 ст. 1). Осим пресуде могу у озом смислу бити правноснажни платни налози и коначни закључци (§§ 553, 643, 651, 654 и т. д.) Да би приговор пресуђене ствари био основан, мора да постоји како једнакост тужбеног тражења, тако и једнакост тужбеног основа за оба тражења ( Верк I 118). 6) Примање изјаве претходника (ауктора). Ко буде тужен као поседник (држалац) које ствари или којег стзарног права, а у парницу неће да се уп-усти, јер тврди, да држи у име иеког трећег има одмах, чим му је достављена тужба, позвати ово треће лице (претходника) да се на првом рочишту, одређеном пред парничним судом, изјасни о своме односу према спорном предмету или спрам тужбеног захтева. Ово позивање претходника као и позив бивају доставом поднеска, који ради образложења тога позива треба да садржи потребно обавештење о поведеној парници. Један примерак овог поднеска доставиће се тужиоцу још пре првог рочишта (§ 123). Ако туженик хоће да се ослободи парнице у овом случају треба да пожури са својим позивањем претходника тако, да чим прими тужбу, одмах преко суда аукгора извести о томе, како би он сам-ауктор могао бити позван за прво рочиште. Именовање и позивање ауктора врши се поднеском у три примерка, тако да се један примерак достави ауктору, други тужиоцу а трећи за суд. Поднесак мора бити потписан од сгразе адзоката, ако се посгупак води пред збзрним судом. Ако прегходник, који је уредно позван на прзо рочишге, не дође, или ако на првом рочишту оспори тврђење туженикозо, или ако се на прзом рочишту у опште не изјасни, туженик се може ослободити тужбе намирењем тужиочевог тражења, односно пресудиће се спор (§ 125 ст. 1). Ако, па::, претходник дође на прво рочиште и призна да стоји одношај који туженик тврди, онда он може, по пристанку туженика, ступити на место њега као странка у парници, а судија одмах на прзом рочишту закључком ослободити туженика на његов предлог (§§124 ст. 1 иЗ и 336). (Ако туженик не стави овај предлог или не дође на прво рочиште, види Верона-Зуља 200 страна став 1). Тужиочев пристанак за то потребан је само у толико у колико он