Бранич

Број 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 161

да се све земље могу поделити у две групе: у оне које су прописале изречне одредбе о клаузули конкуренције и у оне где тих изречних одредаба нема. У прву групу земаља, т. ј. у оне које су прописале изречне одредбе у погледу регулисања клаузуле конкуренције, долазе Аустрија, Немачка и Швајцарска. Но и у овој групи треба разликовати две поделе: на оне земље које допуштају клаузулу конкуренције само код уговора о раду закључених између послодавца и трговачког особља (Аустрија, Немачка), и оне које допуштају клаузулу конкуренције код свих уговора о раду (Швајцарска). У Аустрији питање о клаузули конкуренције (КопкиггепгМаизе1, ^Уе1Ље\уегћзк1аизе1) регулисано је Законом од 1921 године 4 ), чија садржина параграфа 36 и 37 одговара одредбама нашег Закона о радњама. Оваква клаузула може бити уговорена најдуже за време од годину дана после престанка уговора о раду и то ако је радник при самом закључењу уговора био пунолетан а плата му је износила најмање 12 шилинга. У теорији је спорно да ли се ова цифра односи на содишњу или месечну плату. Већина аутора мисле да се тиче годишње плате, тако да озо ограничење, због мале суме, нема велике практичне вредности 6 ). Као што смо већ рекли ова клаузула може да постоји само код уговора о раду трговачког особља, те се овај пропис, као изузетак, има најуже тумачити у погледу могућности његове примене. У немачком праву клазула конкуренције регулисана је прописима трговачког законика — Напс1е1з §е8е12ђисћ — од 10 маја 1897 год. в ). Клаузула конкуренције може, по немачком праву, постојати само у уговорима о раду трговачког помоћног особља, па били то појединачни уговорни или колективни уговори ! ), не и у уговорима ученика — шегрта, и мора бити уговорена у писменој форми, које, писмено, има

4 ) ВипсЈеб^езеЈг уога 11 Ма* 1921, ићег (1ега 01епб1уег1га§ <1ег Рпуа1апб.4еШеп (Ап§ез(еШеп§езе12). О овом Закону и о клаузули конкуренције у аустриском праву видети: КоттеМаг гит АИ^ететеп дпг^егИсћеп ОезеГгдисћ, ћегаиб^едећеп уоп Ог. Нејпгјсћ К1апд — (1п11ег ВапЈ, 5. 334—340, \УЈеп, 11)32: Кгашг — Р{а11 — Ећгепг\уе1§: ЗузЈет с1ез бвГеггекМзсћеп аИ^ететеп Рггуа1гесМх — Бав Ресћ! с1ег Зсћи1уегћа11пјб5е — з. 168—169, 2 \уеИе Аи{1а§е, \У1еп, 1928; Ог. Мах ЕесЈегег ипд Бг. УЈМог бисћапек: АгћеИзгесМ, АгдеИегзсћШг ип(1 АгђеИзЊзеМЈпгзог^е 8. 230—232, 2 \\еЈ1е, пеићеагћеИеЈе АиИаде, Шјеп, 1927. ђ У првобитном тексту најмања плата износила је 120.000 круна, која се сума показала као довољно ограничење у погледу годишње плате, па када је извршена замена круне са шилингом, онда је, по закону о новцу, и ова сума валоризована. 6 ) Прописи о киаузули конкуренције налазе се у §§ 74а-с, 75а-{, а они су донети Законом од 10 септембра 1914 год. >којим је, у извесним пропи<еима, новелиран трговачки законик. 192" ^ № РР ег(1е У : ВеИга§е гит ТапЈггсМ, в. 142, Магппћенп, ВегНп, ^еЈргЈ^,