Бранич

Страна 162

„Б Р А Н И Ч"

Број $

да буде предато раднику. Клаузула конкуренције допуштена је само онда ако забрана обављања извесног посла раднику, претставља задовољење оправданог пословног интереса послодавца, и може трајати највише две године, под условом да је годишња плата радника у питању износила, за време важења уговора о раду, најмање 1500 марака (а ако се тиче забране конкуренције која се простире и ван Европе онда 8000 марака), са ограничењима које предвиђа аустриско и наше право. Међутим, немачко се право у овој области разликује од свих других законодавстава. Да би клаузула конкуренције могла да производи своје дејство, оно захтева да послодавац за све време док је радник, због клаузуле конкуренције, у немогућности да врши свој посао, а то време може трајати најдуже две године, плаћа накнаду раднику, која мора износити најмање половину од оних приноса које је радник имао док је био у служби 8 ). Швајцарско право које не прави, у главном, разлику, између трговачког и грађанског права, садржи прописе о клаузули конкуренције у закону од 30 марта 1911 године 9 ) — §§ 356—360. Садржина ових прописа слична је садржини прописа немачког трговачког законика, но, за разлику од других права, не постоји тачно одређено ограничење у погледу времена трајања забране (Копкиггепгуегћо!), већ судија има у сваком конкретном случају да цени, у случају спора, да ли уговорени рок одговара „месту, времену и стању". У другу групу, т. ј. у групу оних земаља које о клаузули конкуренције немају изречних одредаба, долази Француска и Енглеска. Но и ако оне немају изречних прописа о овој институцији, ипак је јуриспруденција поставила извесна правила, која су слична са горе изнетим прописима других земаља 10 ). Свака обавеза ограничења рада, која се не би кретала у разумним границама у погледу времена, простора и предмета, што опет има суд у конкретном случају да цени, неће производити дејство, јер би се противила основним принципима слободе рада. Обрнуто: ограничења, изречно уговорена, у погледу времена, простора и предмета, која имају за циљ само одржање и осигурање лојалности у односима, правно су обавезна за она лица која су их на себе преузела и могу бити остварена непосредно, т. ј. забраном рада за одређено време или у одређеном простору, односно у колико непосредно извршење није могуће, накнадом одговарајуће штете. 8 ) В. 8{аидв КоттеМаг гит НепМз^езе^гћисћ, егз(ег Вапс1, егз1ег НаШђапс! — еШе АиНа§е, 5. 423—458, ВегНп ипс! 1^ејрг1§, 1921; Созаск: ^ећгдисћ с1ез Нап(1е1$гесМз — асМе уоН51апсН§ ит§еагђеНе1е Аи11а§е 8. 95 —94, 51иН 8 аг1, 1920; \УаИег Кабке1: АгђеИзгесМ, 8. 78—79, ВегНп, 1925. ) Випс1е8§е8е12е ађег <3ез ОћН§аНопепгесћ4 уога 30 Магг 1911. 10 ) В. Раи1 Рјс: ор. сН, р. 162—163.