Бранич

Страна 164

„Б Р А Н И Ч"

Број 3

Осим тога клаузула конкуренције важиће само онда кад њено остварење не би неправедно отежавало опстанак службодавца. С друге стране, наш Закон о радњама предвиђа и санкцију за неизвршења ове клаузуле као и случајева који ослобођавају уговорене стране обавезе. Тако§ 337 наређује 14 ): „Ако је службодавац својом кривицом дао службопримцу основаног повода да превремено иступи из службе или да откаже службени однос, права која се оснивају на клаузули конкуренције не могу се против службопримаца остварити. Исто ће важити кад службодавац раскине службене односе, осим ако је службодавац дао својом кривицом основан повод за то, или ако је службодавац код раскида службеног односа изјавио да ће плаћати за време док траје ограничење плату која је најзад припадала службопримцу. Ако је службопримац у случају повреде клаузуле о конкуренцији обећао конвенционалну казну, службодавац може захтевати само наплату ове казне. Право на испуњење или на накнаду друге штете искључено је: Надлежни избрани одбор односно редовни суд може да снизи конвенционалну казну". Дакле, за разлику од француског права, не може се тражити непосредно извршење ове обавезе него само накнада штете, односно наплата уговорене казне, коју, и то је новина која се уноси у наш правни систем, суд може да снизи. Прописи §-а 337 јавноправне су природе и не могу се искључити нити ограничити уговором (§ 338 закона о радњама и §§ 13 и 538 грађанског законика за Краљевину Србију). Клаузула конкуренције је свакако једна од одредаба које треба, у колико је то могуће, да у данашњем правном и економском систему осигурају равнотежу и обезбеде социјалан мир. Свакако да ће се у пракси покушати да се одредбе о њој протумаче у корист ове или оне стране; на судији је дужност да обезбеди њихову правилну примену и да оствари циљ коме се тежило при њиховом доношењу.

и ) Овај параграф одговара, управо је превод, §-а 37 аустриског Ап§е«" 51еШеп§е8е1г од 11 маја 1921.