Бранич
Број 3
„Б Р А Н И Ч"
Страна 167
за дело из одељка II тач. 1. § 167 к. з. и за исто дело осуђев на казну вечите робије. На записнику од 23. фебруара 1933 године оптужени Д. Т. противу горње пресуде изјавио је ревизију и призив,. с тим, да ће исте оправдати његов бранилац. Опт. Драгутин на записнику код Окружног Суда у Зајечару од 15. јуна 1933 године молио је да му се дозволи повраћај у пређашње стање како би могао накнадно оправдати изјављену ревизију и призив на записнику од 23. фебруара 1933 године пошто његов бранилац М. И. адв. из Зајечара није поднео оправдање. Државни тужилац у Зајечару у акту свом од 20. јуна 1933 године истакао је предлог да се молба за повраћај у пређашње стање одбаци, јер не испуњава ни један од услова предвиђених у § 326 крив. суд. пост. Касациони Суд ценећи умесност молбе оптуженика Драгутина за повраћај у пређашње стање претходно је нашаог да има места подношају молбе за повраћај у пређашње стање и код задоцњења рока за оправдање ревизије, под условима предвиђеним у § 326 крив. суд. пост. Прелазећи на главну ствар, Касациони Суд је нашао: да оптужени Драгутин није навео ни једћу околност, као несавладљиву сметњу, због које је пропуштено да се оправда изјављена ревизија, а који је елеменат битан за испуњење услова по § 326 к. с. п. То што његов бранилац није у законом року оправдао изјављену ревизију, не може бити разлог сметње у смислу тач. 1. § 326 крив. суд. пост., већ само пропуштање рока за оправдање ревизије, јер се не износи ни један разлог, да је и од стране браниоца наступио који случај, као несавладљива сметња. Са ових разлога, Касациони Суд је одбацио молбу оптуженика, на основу § 326 крив. суд. пост. Саопштио: Јован Д. Смиљанић сеКретар Касационог суда у Београду
Кад оптуженик има више бранилаца онда рок за оиравдање изјављеног иравног лека тече од дана ирве иредаје иисмене пресуде једном од бранилица. — Осталим браниоцима није ни иотребно достављати иисмену пресуду. — (Касациони суд у Београду, Кре. 28 од 2. фебруара 1934. г.) Пред Окружним судом у Јагодини, оптуженици В. и М. који су одговарали за дело разбојништва из § 328. кр. зак. имали су два заједничка браниоца Л. и Г. По објављивању пресуде у јавном заседању оптуженици су изјавили ревизије