Бранич

Страна 172

„Б Р А Н И Ч 1

Број 3-

тели морају пријавити властима, прилично изненађење је изазвала чињеница да су се властима пријавила 538 картела, од којих 122 у области металургије, 120 индустриске хемије, 111 електро-индустрије, 34 шећерних картела, 24 текстилних, 9 керамичких, 9 за производњу хране, 6 картела хартије итд. И иоред низа каснијих уредаба о уређењу картела, у овој области нису питања коначно расправљена, већ се налазе у прелазном стању. Међутим, поред многобројних изузетних овлашћења ради уређења економских проблема, од нарочитог су значаја овлашћења дата влади у области политичке борбе са антинационалним и антидемократским политичким групама. Једним законом измењени су пословници чехословачке Скупштине и Сената, и појачане власти претседника, ограничењем отсустава и повећањем казни за парламентарце који изазивају неред и ометају рад парламента. Другим законом измењен је закон о општинским изборима, што је мандат општинских управа продужен од четири на шест година, те су сами избори одложени за две године. Сем тога предвиђено је да избор претседника општине мора да буде потврђен од стране владе. Ако влада одбије да потврди избранога, врши се понован избор, но у случају три узастопна ништења избора, општински одбор се распушта и на место њега поставља једну административну комисију. Најзад, изменама многих закона, као на пр. закона о одбрани републике, о опсадном стању, о штампи, као и новим законом о чиновницима, влада је добила многобројна овлашћења у циљу заштите државне неповредности, суверности, јединства и републиканског и демократског облика државе. Тако, влади је дато право да може забранити растурање новина и часописа, па чак и право да излажење таквих публикација после три узастопне конференције и судске пресуде, забрани на шест месеци. Ако влада нађе да чиновници, судије, професори или учитељи изневере поверење које им је дато, на основу нових овлашћења влада може да их премести, суспендује од дужности па чак и пензионише. Дакле, овим овлашћењима укинута је и сталност чиновника. Ове мере, намењене да сузбију покрете национал-социјалиста, комуниста, фашиста, Мађара и донекле словачких аутономиста, показалесусе недовољним и 25 октобра 1933 године владина већина, у којој су поред аграраца заступљени и немачки социјалисти, изгласала је један веома строг закон о обустављању и распуштању политичких странака. Карактеристично је да је за овај закон гласала и словачка опозиција. Према његовим одредбама влади је дато овлашћење да може распустити антидржавне странке, поништити мандате претставника тих странака у свима претставничким телима суспендовати са јавних функција све припаднике дотичних странака, и конфисковати у корист државе имовину тих странака. Овај закон одмах је примењен на националсоцијалистичку и немачку националистичку странку у Чехословачкој, које су растурене и њихове вође похапшене или избегле из земље. Из свега изложенога види се да је уставноправни режим у Чехословачкој знатно измењеним новим законима и указ-законима, и ако није дирано у сам текст устава. Број посланика и сенатора смањен је фактичким путем, али парламенат није могао бити распуштен, пошто је чехословачким уставом забрањено распуштање парламента шест месеци пре избора претседника републике. А овај избор треба да се обави 27 маја ове године. И ако је парламенат дао влади „изузетну власт", у Чехословачкој стално се наглашава да су то привремене мере, јер су сви поменути закони са ограниченим роком трајања (тако на пр. закон о укидању странака престаје 1 јануара 1935, итд.). Но и кад се све то узме у обзир, остаје чињеница да је овим јачањем управне власти у Чехословачкој знатно измењен уставни режим.. Др. Илаја А. Пржић