Бранич

Број 3

„Б Р А Н И Ч 1

Страна 173

ОРИКАЗИ: Лаза М. Костић: Административно право Краљевине Југославије. Прва књига. УстроЈство управе. Београд 1933. Издање књижаре Геце Кона. Стр. VII+ 414. Недовољно запажена од јавности, ова књига г. Др. Косшића преставља нешто много више од онога што о своме делу сам писац у предговору каже. Она преставља озбиљан покушај, да се нашем административном праву, можда најхаотичнијем у односу на друге правне материје,- да научна подлога и постави систематика. Све наравно у оквиру једног уџбеника намењеног студентима, где су многи правни појмови престављени елементарно али где је се местимично дала смела и строга оцена многих институција код нас, што је знак да писац жели да изађе из оквира млаког излагања материје, безкичмењачког, аналитичког а не критичког, како би нам дао израз своје слободне мисли, онако од прилике, како ми обични профани замишљамо да се са катедри наших правних факултета треба и мора говорити. Јер ако и највиши научни форуми, као што су Универзитети, не буду заузели енергичан став противу нашег данашњег законодавства, схватајући га у најширем смислу, оно прети да једнога дана постане прави законодавни омнибус попут финансиског омнибуса, као што је духовито рекао за финансиске законе г. Слободан Јовановић, проф. Универзитета. С тога морамо да исправимо г. Др. Костића на самом почетку његовог дела: није оно писано по дужности, нити оно преставља серију налепака и исечака, већ оно преставља израз пишчевих мисли и схватања у овом правном лавиринту. Само ако се овако чита ова књига, добиће се јасав појам о њеном значају и вредности. Да је ово систем или бар покушај система административног права код нас најбоље сведочи подела материје. После увода, који садржи опште појмове о управи, административном праву у оцште, историском развитку управе и административног права и изворима административног права, долази организација управе у четири велика отсека: основни појмови, рашчлањивање и деоба управе, разни облици управне организације, основни принципи организације управе и посебна организаторскз излагаша, организационе појединости. Други је део посвећен државним службенициЈиа, што преставља покушај систематике чиновничког права. На крају дело садржи и стварни регистар. Одмах да илуструјемо наше тврђење да ово дело премаша значај обичног уџбеника. Писац на страни 18. сасвим умесно пореди време на крају владавине Кнеза Михаила, кад је постојећи Устав (од 1869.) био „обичним законима потпуно преображен и изрешетан", и кад је донето толико много закона, да до 1929. год. „није било плодније законодавне периоде од те". Или друга констатација: ВидовданскИ Устав створио је предуслов за заштиту јавних права. „Али се те наде нису обистиниле. Државни Савет као врховни административни суд показао се на пракси као једно тешко покретљиво тело, не много вољно да ствара конставтну и солидну јудикатуру и да се опире политичким утицајима". „Период од 1829.—32. може се у многоме упоредити са Михаиловом владавином. Старање за нову и чврсту организацију управе испољава се у највећој мери; нема дана а да се не донесе нека важна управна норма. Многим од њих задире се у ново поља и регулишу нови односи; управа постаје све везанија и то не само у материјалном погледу већ и у погледу форме (нарочиту важност добива 3. У. П. и Закона о пословном реду код Државног савета и управних судова). Док се с те стране све више реалишу принципи и постулати правне државе, с друге стране отсуство политичких слобода и судске независности (то значи и независности административних судова) ослабљује и делом уништава ове принципе. У доба кад је, формално, управа била највезанија, субјективна јавна права налазила су најслабију заштиту." (стр. 19.). Или пишчево мишљење о уредбама (стр. 21.): „Уредбе стоје по рангу иза Закона. Да би важиле, оне морају бити у сагласности са постојећим законодавством". С тога управни чиноаник може и треба да испитује легалност Уредбе.