Бранич

јБрој 3

„Б Р А Н И Ч 1

Страна 133

модерне епохе има толико нианса, да се не може рећи ни за две државе да испуњавају исте услове, како би се могле уврстити одређено у један од ова два владавинска облика. Зато је како изгледа, овај писац био принуђен, да напослетку падне у ту недоследност да усвоји Келсенову теорију коју сматра у овоме погледу највише задовољавајућом. Ни један писац, по њему није ово питање рационално решио, док је Келсен сасвим правилно схватио државу као систем норми, чија се функција састоји у стварању права одн. правног поретка. Келсен правилно поступа по мишљењу овог француског писца, кад признаје само две политичке форме, аутократију и демократију 2 ). То су два опречна типа између којих се могу увући сви могући остали од ауторитативне монархије до демократске републике. Сва је ствар према Келсену у томе, на који се начин у овим појединим прелазним облицима ствара право. У чистим аутократијама на један начин, у олигархијама на други, у демократијама на трећи, али све оне имају један исти задатак, остваривање права. Према томе класична подела на монархије и републике губи сваки интерес, јер уставне монархије и демократске републике у томе су погледу невероватно сличне. Одајући хвалу Келсену због његове чисто правне теорије, овај писац завршава, да је питање поделе на монархије и републике од интереса само за политичко разматрање и оно се тиче разних програма моралних, економских и социалних, док би за једно чисто правно гледиште Келсенова подела била сасвим довољна. IV. На резоновању овога писца лако је увидети где лежи слаба страна овакве аргументације. Он је пошао од идеје, да је традиционална подела довољна за решење проблема о подели владавинских облика, па је завршио са Келсеновом теоријом, која је у ствари слична античкој трилогији и тиме као модерна чини отступања од владајуће Лабанд-Јелинекове, која је тако дуго господарила у јавном праву. Међутим како је и Келсенова теорија чисто правна, готово апстрактна као и цео његов систем, то се ни она не може узети као довољна да послужи за основу решења овога питања као одвећ формална. У толико пре Келсенова теорија би се морала одбацити, пошто она схвата државу као један апстрактан систем правних норми без ближе везе са стварношћу државног живота. За појам и оправдање државе, као и за природу њених функција, чисто правна теорија била би сасвим довољна, јер

2 ) Да усвоји Келсенову теорију, овога писца је преварила та чињеница што је Келсенова теорија заиста чисто правна, а правно гледиште била је полазна тачка и овога писца. Међутим, аутократија и демократија нису правни појдмови па ту и лежи главна слаба страна његове аргументације.