Бранич

Страна 202

„Б Р А Н И Ч"

Бро) 4г

диција или застарелост менице пак може да наступи само из небрежње тужиочеве. Ту заблуде не може бити, пошто је тужилац као ималац менице морао знати, да меницу у случају неисплате треба да протествује или да благовремено подигне тужбу, будући да незнање закона никога не оправдава, Иако законодавац и ову тужбу која произилази из менице, назива тужбом због неоправданог обогаћења, ипак тужениково богаћење не мора да буде, мада на штету тужиочеву, — неоправдано и противзаконо, који елементи фактички постоје код тужбе из § 902 срп. грађ. закона. Услед чега је оно наступило? Због нехата тужиочевог. Тужилац ималац менице, није са своје стране испунио све законом наложене му дужности. Последица тога је губитак одговарајућег права. Потпуно нормална појава у позитивном праву„ Даље, неупотреба већ стеченог права за опредељено време,. такође повлачи собом губитак тога права. Ималац права је дужан да се о њему стара. Не чини ли то, он га губи. Оно прелази, ако је то могуће — у руке новог поседника, који: се о њему бринуо. Ту не постоји никакво неоправдано обогаћење. Код ове тужбе из менице није у питању противзаконо узети интерес, провизија, награда или коришћење рада другог, већ просто губитак права од стране нехатног сопственика у корист лица, које са тим правом има везе. Таквог ето сопственика повлашћује § 85 мен. зак. Изгледа, да је овај законски пропис у противности начелима менице а и са одредбама грађанског закона уопште. Меница је строга формална исправа. Ригурозно испуњење прописа мен. закона даје право повериоцу а за дужника ствара обавезу. Кроз цео менични закон види се и заштита дужника од евентуалних злоупотреба. Необављање законом опредељених дужности од стране имаоца менице —• повлачи престанак њихове меничне обавезе. §-ом 85 мен. з. све овопада, јер се даје могућност нехатном и небрежљивом имаоцу да подигне тужбу због неоправданог обогаћења. Овде је исувише заступљен хришћански морал. Извесна доза овога треба да постоји и у позитивном световном законодавству, али ипак она не треба да иде на штету већ утврђених правних норми. Кратким роковима за меничноправни пропуст и релативно краткорочном застарелошћу, законодавац је хтео да заштити меничне дужнике од дуге неизвесности. Међутим, ова се неизвесност дужника §-ом 85 мен. зак. продужује још за три године. Да завршимо. Тужбом из § 85 мен. закона негирају се потпуно оправдане и у праву примљене институције застарелости и формално правних захтева које иначе имају значаја за стицање или губљење права уопште.