Бранич

Борј 4

„Б Р А Н И Ч"

Страна 223

оскудева и код уговора железницом — јер га држава врши првенствено у интересу јавиог саобраћаја, а не у циљу шпекулације. „Но и поред овога, с обзиром на то, што је држава, као превозилац железницом, одговорна за штете, које могу бити проузроковане трећим лицима, кривицом њених службеника, по општим прописима и изложена истим спорозима, као и остали возиоци, због губитка, оштећења, закашњења и др„ Касациони суд налази, да се и уговори о превозу робе железницом, које држава закључује, имају за ову сматрати као трговачки у смислу § 17, тач. 3. закона о устројству трговачког суда, и да је према томе за све спорове, који се противу ње покрећу, и потичу из такиих уговора, надлежан трговачки суд по § 16. тач. 2. пом. закона. „Уговор о подвозу и преносу је двострани уговор, те као такав он не мора бити трговачки за обе стране, али га закон за таквог увек сматра у логледу на лице, које се таквим послом бави у виду сталног занимања и у већој размери. Према томе, и држава, као и друга јавно-правна тела, кад врше ове послове подзоза под изложеним условима, врше у ствари трговачке послове, без обзира на циљ, који се жели тиме постићи и коме само предузеће треба да служи. „За овакво своје гледиште Касациони суд налази ослонца и у мотивима нацрта новог Трговачког законика за Краљевину Југославију, где се вели, да држава, бановина или друга јавно-правна тела и њихове установе, могу водити и често воде предузећа, која би се морала сматрати као трговачка, у ком се случају, ако јавно-правна тела те послове предузимају у циљу привређивања, и на те послове имају применити одредбе трговачког закона, ма да предузеће није регистровано. У такве послове пак падају и преузизмање превоза ствари по мору, ваздуху, копну или унутрашњим водама. „Са изложеног, на основу § 16. тач. 1. закона о свом устројству и чл. 46. тач. 4. под д) уводног закона за законик о судском поступку у грађанским парнииала, Касациони Суд по истакнутом пнтању доноси следећу Начелну одлуку „Да је за извиђање и иресуђење сиорова, иокренутих иротиву Диргшшјг Држазних Железница, односно лржаве, а који сиорови иотичу из уговора о иревозу робе железницом надлежан Трговачка Суд у смислу §16. тач. 2. закона о устројству трговачког суда". Љубииха Ивковић адвокат Кад је тужба за уншитај неуредне иродаје иодигнута само противу надметача, онда се суд не може уиуштати у оцену формалних недостатака иродаје, чији је ироузроковач сам извршилац иродаје. — Примедба Касационог суда у Београду Бр. 8745. од 14 децембра 1933. г. Пуномоћник тужиље Јелене навео је: да је означеног у тужби дана извршена јавна продаја непокретног имања њетове властодавке и да је та продаја неуредна са разлога, што њој тужиљи, ни њеном пуномоћнику није достављен позив за продају и што су надметачи Милан, Крста и За;харије били у договору, те правог надметања није ни било. Зато је тужио именоване надметаче, који су проузроковали ову неуредност и молиосуд, да поменуту јавну продају, као неуредну уништи. Окружни суд за град Београд нашао је, датужиљи, као :заитересованом лицу, није уредно саопштен позив за продају,