Бранич

Страна 224

„Б Р А Н И Ч"

Бриј 4'

већ је позив предат њеном сину, који је одређен за тужиљиног заступника у смислу § 478. грађ. суд, пост. али он тај позив није примио у својству одређеног заступника него као син тужиљин. Суд је нашао, да је неиспуњење ове законске формалности довољно за уништај јавне продаје по § 501. грађ. суд. пост., па је пресудио, да се иста, као неуредна уништи, а у оцену осталих навода у тужби, који су изнети као разлози за неуредну продају, суд се није ни упуштао. Ову пресуду одобрио је и Апелациони суд. Касациони суд поништио је пресуду Апелационог суда са разлога: „Кад се из тужбе и акта види, да је тужиља повела тужбу само противу тужених као надметача у смислу § 505. тач. 2. грађ. сј д . пост. због договора при надметању, онда је суд само у толико имао и ценити, да ли је продаја по закону уредно извршена или не, а није ни у ком случају могао ценити, да ли постоје формалне махне продаје, изложене у тач. 1. §501. грађ. суд. пост., за које одговара чиновник —• извршилац продаје, кад тужиља није у смислу § 502. грађ. суд. пост., њега тужила у законом року због неиспуњења поменутих законских прописа". Према § 502. грађ. суд. пост. тужба за уништај неуредне јавне продаје може се подићи само противу онога, који је узрок те неуредности т, ј. који је својом радњом или нерадњом допринео, да продаја буде неуредна. Узроци пак, који јавну продају чине неуредном, побројани су лимитативно у § 501. поменутог закона. У тач. 1. тог законског наређења побројани су формални недостатци продаје, чије отклањање долази у круг рада самог извршиоца продаје, док се у тач. 2. истог наређења говори о неуредности продаје због тога што су надметачи били у договору. У конкретном случају тужбом је тражено, да се продаја уништи као неуредна са два разлога: 1.штодан за продају није саопштен тужиљи, која је овде дужник, чиме је повређен пропис § 478. грађ. суд. пост. и 2., што су надметачи били у договору, те стварног надметања није ни било. Међутим тужба је подигнута само противу надметача а не и противу извршиоца продаје. Саопштавање продаје интересованим лицима долази у круг рада извршиоца исте, према чему надметачи не могу одговарати зато, што продаја није уредна и на време саопштена неком од интересованих лица, нити они могу бити за то тужени. Како извршилац продаје у овом случају није тужен, то се суд није могао ни упуштати у оцену формалних недостатака продаје, чије отклањање спада у дужност извршне власти, и ако је у тужби тражено, да се продаја поништи и због једног од таквих недостатака, већ је по § 505. грађ. суд. пост. имао да оцени уредност продаје с обзиром на тужбени навод, да је између надметача било договора при надметању, и да према томе и одлучи о уредности њеној. Тих. М. Ивановић секр. Касационог суда