Бранич

Број 4

,Б Р А Н И Ч"

Страна 225

Из мностраног прађос^ђа Сиор „Радојевип соп1га Радојепић" иргд енглеским судошша У последњој свесци Енглеског годишњака за међународио празо (ВгШз/г Уеаг Воок о/ МегпаИопа1 1а\џ, 1933% у чланку у којем је реч о одлукама енглеских домаћих судова по питањима међународног права (Веазмпз о/ ИаШпа1 ТгЊипа1з гпуоМп§ РоШз о / 1п1егпаИопа1 1аи>), налази се (стр. 200) извештај о одлуци шкотских судова у спору који је водио пред њима један наш држављанин на основу пресуде наших домаћих судова. Тај извештај у прерађеном преводу гласи: Шкотски случај „Радојевић согпга Радојевић" (в. 1930, Соиг1 о/ ЈаАшагу Са&ев, стр. 619) од интереса је зато што показује како шкотски судови поступају по предмету права на чување и васпитање детета које се налази у Шкотској, кад отац има то право по законима стране државе где је детињи законити домицил. Случај се састоји у овоме. Радојевић, југословенски држављанин, домицилиран и настањен у Југославији, оженио се 1921 једном Шкоткињом и с њом је у браку имао једно дете. Жена га је оставила и дете одвела са собом у Шкотску. Ту је и остала, одбивши да дете да оцу. 1929, Радојевић је добио пресуду судова у Југославији којом је његов брак разведен и њему дато право на чување детета. 1930, Радојевић се обратио шкотским судовима, тражећи од њих да нареде, да му се дете врати. Своје тражење заснивао је на тврђењу да шкотски судови морају признати право које му припада по пресуди суда надлежног у месту домицила. Противљење женино против издавања ове наредбе заснивано је на разним наводима с њене стране, којима се ишло за тим да се докаже да није у интересу детета да се таква наредба изда. Гледиште које је заузео шкотски суд може се изнети овако. Пресуда српског суда по предмету права на чување детета претставља пресуду суда надлежног у месту домицила; предмет на који се пресуда односи тиче се личног статуса. Она стога стварно даје Радојевићу право на чување, које му се мора признати и у Шкотској. Кад се, међутим, од једног шкотског суда тражи да страном кориснику овог права пружи своју правну помоћ да би он могао то своје. право остварити, шкотском суду стоји до воље, кад одлучује да ли ће издати наредбу у том смислу, да узме у расматрање исто тако и интересе де« тета; јер шкотски суд је надлежан, ако то изузетне прилике изискују, да на територији своје надлежности пружи заштиту страном детету чак и онда кад је та заштита уперена против законитог корисника права на чување. Суд стога може по свом нахођењу да упути молиоцу извесна питања односно његових намера у погледу смештаја и васпитања детета и да узме у расматрање његов одговор пре но што изда своју наредбу. Питање је Радојевићу било постављено; пошто је одговор био задовољавају, наредба је издата. Не улазећи ни у каква теориска резоновања, случај је од практичног значаја за наше правнике не само зато што показује како шкотски судови поступају по предметима ове врсте, него и што претставља један преседан на који се наши држављини могу у будуће позвати у Енглеској радк остварења својих права у сличним околностима. С. Г.