Бранич

Број 4

„Б РАНИ Ч"

Страна 227

прихода водећи рачуна да „општа економска ситуација наше земље изискује да се државни расходи сведу једино на неопходне државне потребе у току идуће буџетске године" без повећања садашњих расхода. Као основ за калкулисање прихода имају се узети остварени приходи за буџетску 1932/33. годину и познати приходи у току буџетске 1933/34. године. Буџетском предлогу као и буџетској дискусији претходио је експозе Министра финансија, о коме се мора водити рачуна приликом изучавања буџета и финансиског закона. Овај експозе почиње са констатацијом, да је буџет за 1934/35. год. буџет кризе, са незнатним смањењем према буџету за 1933/34. год. Смањење, вели Министар финансија, није могло веће да се учини, јер и држава улази у један период стаглације који одговара и наступелој стагнацији у светској и нашој привредној депресији као и непромењеном обиму државног апарата. Министар верује, да је криза достигла и лрешла свој врхунац у лето 1932. год. и да већ крајем 1932. год. малаксава. Побољшање се мора осетити у наредној години као што се осетило у 1933. год. Ако ова прогноза важи за иностранство — и то је велико питање — она не важи за нашу земљу. Ми се налазимо у јеку кризе која ни мало не попушта. Државни приходи ■су подбацили, нарочито непосредни порези, од којих, новим повећањима, Министар очекује уравнотежење новог буџета, јер за нову буџетску годину по овој партији прихода тражи нових 472,000.000.— дин. Посредни порези и монополски приходи знатно су подбацили, те Министар прве скида за 325,000.000.— а друге за 56,730.500.— дин. И остали приходи су знатно подбацили, па је њихов износ за наредну буџетску годину требало предвидети у знатно нижим ставовима него што је то учињено. Народна привреда не може више да даје оно што Министар тражи а да не окрњи народну готовину. Буџет међутим живи од народног прихода, од привреде која ради и привређује. С погледом на донете нове пореске законе, који су претходили буџету, Министар финансија тражи нове жртве од трговаца, индустријалаца, привредника у најширем смислу те речи и припадника слободне професије и то онда, кад приноси од њихових зарада силазе испод дозвољеног минимума. С тога је с правом очекивати да се ова предвиђања, од приноса течевине, неће остварити, па се не види чиме ће се евентуални мањкови попунити. Не стоји ни навод да је настала стагнација у светској и нашој привреди и да буџет има стога да стагнира. Напротив, бар у колико се на нашу привреду односи, она и даље подбацује. То се види најбоље из силног одјављивања радњи, из многобројних тражења поступка посредовања, док је посредовање постојало, и све чешћих и чешћих менич-