Бранич

Страна 228

„Б Р А Н И Ч"

Број 4-

них протеста, тражења меничних платних налога којима претходе забране, излагања дужничке имовине јавним продајама, и др. Једини крупни потрошач као и произвођач — земљорадник, законом је био потпуно ослобођен од својих обавеза, да му се затим предвиди исплата дугова у року од 12 година у ситним ратама. Земљорадник је повукао за собом,, благодарећи законској инсолвенцији, занатлију, трговца, индустријалца и припадника слободних професија, тако да се може без претеривања рећи, да је један од основних разлога што је код нас овако тешка криза, факат, да је земљорадник ослобођен од својих обавеза или су му обавезе одложене на начин како он сам није ни тражио и који га ни мало не задовољава. У место дакле, да је се у експозеу предложило решење овога крупног питања—оспособљење земљорадника за плаћање дугова — ми на против читамо веома стручна компаративна излагања ситуације из међународних финансија и привреде уз одличне прегледе међународних догађаја, који имају само један недостатак, да су престављени у сувише оптимистичкој боји, као што је и цео експозе министарски обојен. Поред тога, у експозеу Министар није навео колико ће се плаћати бановини а колико општини, јер све то улази у оно што привреда треба да плати. То је могао учинити ради потпуности и обавештавања добронамерне јавности, која зна и мора да зна, да се држава, бановина и општина морају издржавати и да им ми остали порески обвезници морамо за то пружити сретства. Али хоћемо да знамо зашто је буџет престављен у онолико огромној суми према данашњем стању наше привреде, и зашто Министар није предложио корените реформе у администрацији састављеној од огромног чиновничког кадра, са методама рада који су давно избачени из праксе других културних народа, са системом контроле који држави сваког дана односи велике новце путем превара, утаја, фалсификата, великих афера, дефицита и т. д. Из свих ових разлога ми јако сумњамо да ће се буџетска предвиђањау погледу прихода за 1934/35. год. остварити,. кад много богатије земље од нас, Америка, Енглеска и Француска, грцају под теретом буџетских дефицита. Све док се државна администрација, која односи преко 4п % од целокупних државних расхода, не рационализује, пошто се из ње избаци све оно што је скупо и непотребно, и док се не уведе принцип да најважнија наша надлештва, ако не сва, у погледу привређивања морају бити активна, тешко да ћемо изаћи из садашњих неприлика. Овакве пак реформе довешће неминовно до смањења државних расхода.